Истог дана када у манастир Подластва у близини Будве стиже патријарх српски Иринеј да би са митрополитом Амфилохијем учествовао на прослави обиљежавања јубилеја 800 година аутокефалности СПЦ и Светосавља у Црној Гори и Боки, на Јавном сервису Црне Горе биће емитована емисија контроверзног назива — „Да ли је СПЦ аутокефална 800 година?“.
Намјера је, чини се, јасна — потребно је показати грађанима да Српска православна црква нема историјског утемељења у Црној Гори, али, судећи по називу емисије, можда не само у Црној Гори, већ и у самој Србији.
У питању је, између осталог, једна од омиљених тема дукљанских националиста, који тврде да Српска православна црква у Црној Гори постоји од 1922. године, када је утемељена указом регента Александра Карађорђевића, те да долазак партијарха Иринеја преставља вид притиска, не би ли Предлог закона о слободи вјероисповјести био повучен из скупштинске процедуре.
И јавни сервис води хајку на Српску православну цркву
До сада су главни носиоци хајке на Српску православну цркву и долазак српског партијарха биле невладине органзације „Црногорски покрет“, „Матица црногорска“ и такозвана „црногорска православна црква“, међутим, у финишу се са емисијом уживо прикључила и РТЦГ, што је, према многим мишљењима, нарочито проблематично, јер се ради о Јавном сервису који плаћају сви грађани Црне Горе, а међу којима је и 30 одсто Срба…
Историчар доктор Александар Стаматовић сматра да иза прича око оспоравања јурисдикције и вјековне утемељености Српске православне цркве у Црној Гори, које трају последње три деценије, у ствари стоји намјера да се Црна Гора преведе у католичанство. Додаје да садашњи црногорски режим, судећи по читавој серији својих политичких и административних потеза, то заправо ни не крије.
„Црној Гори и Црногорцима оспорава се православни и српски идентитет. Они се представљају као нешто наметнутно и као плод дуготрајне и смишљене политике која је спровођена у циљу посрбљавања Црногораца“, каже Стаматовић за Спутњик.
Џубокс квази историчара
Наш саговорник примјећује да се у ову причу, по правилу, укључује и историја, као наука, али и разни „историчари“, који тобоже, као људи од струке и заната, тумаче прошлост.
„У Црној Гори је, у том циљу, формиран читав један историографски правац и читав ешалон историчара и публициста, који, попут својеврсних џубоксова, по потреби режима и уз материјалне бенефите, раде тај посао, како би доказали наводну асимилаторску и окупаторску политику Србије према Црној Гори, која траје безмало читав миленијум уназад“, каже Стаматовић.
Када је ријеч о томе зашто је СПЦ годинама главна мета црногорског режима и његових прирепака, наш саговорник објашњава да је Српска православна црква једина институција која је до данас одољела свим притисцима и у коју режим није могао да продре, те да је стога фундаментални циљ режима да и њу сломи и одузме јој имовину, као последњи бастион одбране српског и православног идентитета.
„Оперативно својство у том послу треба да одигра усвајање закона о вјерским заједницама у Црној Гори, чиме би режим имао покриће за политику католичког прозелитизма. Међутим, и тај закон открива сву шупљину и накарадност тог наума, јер се заснива на историјски нетачној констатацији — да је црквена имовина у црногорској држави до 1918. године била државна имовина, коју је, у ствари, држава само изнајмљивала цркви — и то ’црногорској‘ цркви“, каже Стаматовић, уз појашњење да режим сада жели повратити фактичко стање које је, наводно, владало до 1918. године, а по коме би се црква, фактички, претворила у државни орган.
Режим се запетљао
„Ту се режим, међутим, запетљао самом чињеницом да већи дио данашњег црногорског приморја, односно од залеђине Бара до залеђине Херцег Новог, није ни припадао црногорској држави до 1918. године, већ је у југословенску државу ушао као дио државноправног територија Аустроугарске. Стога је и порука скупа који ће бити одржан сјутра и прекосјутра у Грбљу на тој конотацији“, каже Стаматовић.
На крају разговора за Спутњик наш саговорник се осврнуо и на РТЦГ, која је формално-правно јавни сервис, по коме сви грађани имају право на објективно информисање, а који, по оцјени Стаматовића — „то није“.
„Свакако да се сада може уочити и једна нова појава — да Јавни сервис Црне Горе покушава да фингира одређене људе, за које зна да немају знања, да презентују одређене историјске истине, а ти људи имају и контроверзну научну прошлост“, упозорава Стаматовић.
„зато се поставља питање — колико Јавни сервис хиљада емисија, фељтона и књига треба да објави у пропагандне сврхе, да би у Црној Гори уништио српски и правослани идентитет? Очигледно је да то режиму до сада није успјело, ако погледамо историјски пут Црне Горе осам вјекова уназад. Наравоученије читаве приче је то да ако Турци, Млечани и Аустријанци нису успјели да униште српски православни идентитет у Црној Гори, то неће поћи за руком ни режиму Мила Ђукановића“, закључује Стаматовић.