ЦРНА ГОРА: Да ли је, коначно, дошло вријеме да се откопају јаме и истраже комунистички злочини у Црној Гори?

„Анализом спискова убијених, као и појединим ексхумацијама из гробница жртава револуционарног терора, налажено је више крстова него војних симбола“, истакао је за ИН4С др Немања Девић

Јучерашњи излив пијетета од стране премијера Здравка Кривокапића према страдалом народу Грбља, Маина, Побора, Кртола, Будве и Паштровића – жртвама фашистичког и КОМУНИСТИЧКОГ терора, поред чињенице што представља први примјер да се један високи званичник Црне Горе од Другог свјетског рата наовамо поклони невино пострадалим жртвама, далеко важније – отворио је дуго скривану и маргинализовану тему о којој се ћутало или, пак, стидљиво коментарисало деценијама уназад.

Готово да не постоји општина на територији данашње Црне Горе у којој су бачени у јаму, без суда и суђења, они који су означени од стране комуниста као противници – преко припадника Југословенске војске у отаџбини до цивилног становништва.

Међутим, вјероватно и најпознатије стратиште је оно у колашинском лугу на десној обали Таре, када су на Бадњи дан 1942. године партизани починили стравичан злочин.

Том приликом, над тијелима 240 унакажених грађана, разапели су лешину пса на даскама у облику крста. Затим су написали: “Ово је пасје гробље”.

Ништа мањи ужас, страхоту братоубилачког рата и природу комунистичке репресије не представљају јама Свети до, Пребилова јама, јама на Стражици, Голубњача и многе друге.

Међу најпознатијим јамама је и она у никшићком насељу Видрован (јама Котор), гдје је убијено и бачено у крашки бездан чак 300 цивила.

Дјелови раскомадане лобање свједоче о суровости која је, на том мјесту, почела фебруара 1942. године. Репортери „Дана”, након 76 година од злочина, отворили су јаму и снимили кадрове посмртних остатака убијених.

У језивом злочину страдали су неистомишљеници комунистичког режима, као и невини мјештани који су ликвидирани маљем или из ватреног оружја, а потом су бацани у безданицу.

Девић: У гробницама је нађено више крстова него војних симбола

Жртве комунистичких „дивљих чишћења“ заправо организованог државно-партијског терора 1944-1945, биле су у партијској пропаганди тог времена листом означене као „фашисти“, рекао је за ИН4С доктор историјских наука и дугогодишњи истраживач историје Другог свјетског рата са Института за савремену историју из Београда, Немања Девић.

„Тако су под једнако исконструисаном кривицом и најчешће у исте јаме и масовне гробнице бачени и истински симпатизери и домаћи помагачи Новог поретка, припадници власти под окупацијом, свештеници и монаси – антикомунисти (посебно у Црној Гори), трговци и индустријалци – класни непријатељи, српски националисти (у значењу тог времена) и представници грађанске класе/буржоазије, понеки реалан саучесник у ратним злочинима током грађанског рата, млади монархисти којима је милом или силом кокарда била ближа од петокраке… Анализом спискова убијених, као и појединим ексхумацијама из гробница жртава револуционарног терора, где је налажено више крстова и хришћанских него војних симбола, види се колико су те жртве потицале из различитих друштвено-идеолошких категорија. Али како су их 1945. комунисти све плански означили као „фашисте“, тако и браниоци тековина њихове борбе, неретко заоденути у рухо демократа или европејаца, данас инсистирају на истим одредницама и тако онемогућавају да једном зацеле ране из грађанског рата, да нас историја поучи, као и да сви ово догађаји постану прошлост“, поручио је Девић.

Визуелни имиџ је, додаје он, промењен, али је реторика остала као у време Народног фронта.

„А да је њима зрнце солидарности и саосећајности, да поседују бар неки прогресивну мисао у глави, први би требало да жигошу злочине својих идеолошких очева у грађанском рату, да позивају на заједничку молитву, па чак и на подизање заједничких споменика. Овако, начелно пуни прича о толеранцији, дијалогу и будућности, са катедри на којима седе, лишени икаквог осећаја за друштво и хуманизам са којима се историјска наука поистовећује, нови активисти заправо читаво друштво држе у једном замрзнутом конфликту, који одмрзавају у складу са дневно политичким потребама“, нагласио је Девић.

Он сматра да у средини каква је Црна Гора, где су такве поделе посебно изражене, и где се и дан данас памте све „пасје гробнице“, такав идеолошки поглед на прошлост је посебно проблематичан, јер се и после толико времена ствара манихејска подела на „родољубе“ и „издајнике“, између којих се и данас ископавају ровови који личе на ратне.

„Бивши режим на челу са Милом Ђукановићем, али и са низом упослених „објективних аналитичара“, настоји да друштво вечито држи у деобама из грађанских ратова. Завађенима, лакше ће владати“, закључио је Девић у разговору за наш портал.