За славу Светог Петра Цетињског и Светог Апостола и Еванђелиста Луке добише Митрополија црногорско-приморска и Митрополит Амфилохије честитку од Предсједника Владе господина Душка Марковића, с обећањем да ће нашем ”тирјанству стати”, законито, ”ногом за врат” и ”довести нас к познанију права”.
Хвала господину Предсједнику на овом поздраву ћивоту Светог Петра, градитеља и вјечног владара Црне Горе, утемељитеља њеног законодавства. Чудна је, међутим, његова тврдња да Црква као установа која је утемељила све европске законе, па и црногорске, ”не поштује ни један закон”.
Не сумњамо да власт може ”за један дан и једну ноћ” срушити цркву Бога Љубави на Румији и крстионицу на Михољској Превлаци. Додуше, сумњамо да може за тако кратко вријеме то урадити са око седам стотина храмова у Црној Гори обновљених од стране Цркве, међу којима и храмове Светог Васкрсења у Подгорици и Светог Јована Владимира у Бару.
Оно пак што смо очекивали од предсједника за славу није рушење обновљеног храма Свете Тројице на Румији, срушеног од Турака 1571. године и других храмова, него дозвола за обнову храма Светог Петра Цетињског на Ловћену, срушеног од његових претходника властодржаца и повратка у ту цркву Петра Другог Ловћенског Тајновидца, као и за обнову храма Светих Архангела на Михољској Превлаци срушеног од древних злотвора и рушилаца.
Што се тиче дијалога о Предлогу закона о слободи вјероисповијести, сва јавност Црне Горе и Европе види и знаде да га Црква непрекидно подстиче и тражи противећи се не закону него његовом насилном наметању, тражећи реституцију раније отете имовине и противећи се отимању њених храмова, грађених до 1918. године, предвиђеном предлогом закона. Припрема ли се то власт која је посљедњих тридесет година допринијела разарању и пљачки стотина предузећа, оставивши десетине хиљада радника без хљеба и посла, да опљачка и отме и храмове Цркве Божије да би стварала своју безбожну партијску ”цркву”?
Прослављајући Светог Петра Цетињског, Светог Апостола и Еванђелиста Луку и Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, молимо се помиритељу закрвљених племена, да и нас данашње Црногорце помири и исцијели од богоубилачког и братоубилачког духа којим је народ Црне Горе затрован, нарочито послије Другог свјетског рата, те да нас умудри да не заборавимо ону свету Његошеву ”коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом”!
ПРОСЛАВА КРСНЕ СЛАВЕ
Свечаним бденијем са петохљебницом у Цркви Рођења Пресвете Богородице почела је прослава крсне славе Цетињског манастира и Богословије Светог Петра Цетињског.
Празничним бденијем пред моштима Светог Петра Цетињског началствовао је Његово преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије уз молитвено учешће високопреосвећене господе Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и Архиепископа сарајевског Митрополита дабробосанског Хризостома, Преосвећене господе епископа: милешевског Атанасија, рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, буеносајреског и јужно-централноамеричког Кирила и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, великог броја свештеника, монаха и вјерног народа.
Свети Петар Цетињски, небески заштитиник Цетињског манастира и Богословије „Свети Петар Цетињски“, рођен је у Његушима 1749. године. Замонашио се у својој 12. години а 1782. године, по упокојењу Митрополита Арсенија (Пламенца), постао је митрополит и господар Црне Горе. Живот је провео „са мачем у једној и крстом у другој руци“, борећи се да очува слободу црногорског народа, којим је управљао, и да утврди вјеру православну у њему. Истовремено је мирио завађена црногорска племена, и војевао поротив Турака и Француза.
Сматра се оснивачем црногорске државности. Иако је био духовни и световни поглавар своме народу, живио је у тескобној, хладној келији, монашким подвигом угађајући Богу. Упокојио се 1830. године. Господ га прослави на небесима и на земљи, као вјерног и трпељивог слугу Свога. Његове чудотворне мошти почивају нетљене у Цетињском манастиру.