Цивилизацијски чин: Црна Гора усвајањем Резолуције о геноциду у Јасеновцу осветлала образ

Резолуција усвојена у петак у црногорском парламенту је цивилизацијски чин и прва политичка де факто осуђуда геноцида почињеног у Независној држави Хрватској над Србима, Ромима и Јеврејима, каже политички консултант Владимир Добросављевић.
Скупштина Црне Горе усвојила је Резолуцију о геноциду у Јасеновцу и логорима Дахау и Маутхаузену чиме је 22. април званично постао дан сећања на геноцид у Јасеновцу који ће ова држава обележавати сваке године. За је гласало 41 посланик, док је један био против а остали посланици нису присуствовали гласању.
Цивилизацијски чин

Политички консултанат Владимир Добросављевић истиче да је овим потезом Црна Гора пре свега повукла цивилизацијски чин.
„Ово је прва политичка декларација којим се де факто осуђује геноцид почињен на простору НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима. Наравно, геноцид у НДХ никада није био скриван али је био маргинализован у другој Југославији у којој је владала комунистичка идеологија, и где се због принципа братства и јединства та прича није отварала у пуној мери,“ каже за Спутњик Добросављевић.
Другим речима, констатује он са жаљењем, није се десило суочавање у пуној мери да је то био један од најмонструознијих злочина током Другог светског рата због начина на који су вршени.
„Овим се осуђује оно што се догодило на простору НДХ и Црна Гора је постала прва држава на свету која је јасно осудила тај чин. Ово није ствар компромиса због тога што је Црна Гора у Уједињеним нацијама гласала за Резолуцији о геноциду у Сребреници, већ је овде реч о аутентичној иницијативи једног српског политичара у Црној Гори, Андрије Мандића,“ напомиње саговорник Спутњика.

Како се и очекивало, на усвајање Резолуције прва је реаговала Хрватска која је Црној Гори запретила повлачењем амбасадора и проглашењем персона „нон грата“ свакога ко је гласао за ову Резолуцију али и подсетила Црну Гору на улогу Хрватске на њеном путу ка Европској унији.
„Амбасадорка Америке у Подгорици је похвалила спремност црногорског парламента да укаже на геноцид на просторима НДХ-а као и да је то важан сегмент у едукацији нових генерација како се тако нешто не би више поновило. Хрватска ту има пре свега своје интересе, њој не иде у прилог да се осветли шта се дешавало и шта је неко у име Хрвата у непосредној прошлости радио према другим етничким заједницама. Они то желе да остане на маргинама и да се томе не придаје велики значај,“ каже наш саговорник.
Јасеновац под заштитом Унеско

Добросављевић подсећа да је управо због тога данас покренута и иницијатива према Унеско да цео комплекс Јасеновца добије статус заштићене зоне, односно, зоне од значаја за Унеско.
Упитан због чега су у Резолуцију додати логори Дахау и Маутхаузен, али не и Аушвиц и да ли ће то утицати на односе са Немачком Добросављевић каже следеће:
„Зато што су у оба логора били наши сународници што је врло битна ставка целе приче. То су била два нацистичка логора и њиховим додавањем у резолуцију се наглашава да Јасеновац није изузетак него да је то однос тоталитарног нацистичког режима па самим тим и усташког у НДХ према Србима, Ромима и Јеврејима,“ објашњава Добросављевић.
Иначе, расправа о резолуцији трајала је дуже од четири сата, а најгласнији противници су били опозициони посланици, а посебно посланици ДПС-а. Они су у више наврата истицали да ће резолуције омести Подгорицу на путу ка ЕУ чији „улазак у ЕУ зависи и од Хрватске“, као и да је резолуција предложена како би сачувала „фотељу Мандићу“, док је Дритан Абазовић, лидер УРА, закључио да ова резолуција служи за манипулацију насталу као одговор на резолуцију о Сребреници.
„Видовдане, мој очињи виде“

Од опозиционих посланика могло се чути и да Мандић „ради“ оно што је је требало да уради Србија и српски парламент, а не црногорски. У сваком случају, у завршној речи, пре гласања председник парламента Андрија Мандић, рекао је да ће Црна Гора бити прва држава која ће усвојити резолуцију о геноциду у Јасеновцу.
Он је додао да Црна Гора данас ради велику ствар гласајући за ову резолуцију. Такође је навео да су и пре 1918. године у Црној Гори на Видовдан доношене важне одлуке.
„Морам рећи „Видовдане, мој очињи виде“, ово је оно што треба да буде основа на којој ће се зидати боља и поштенија Црна Гора, па како год ко о томе мисли. Ово је већинска Црна Гора. Живела Црна Гора!“ речи су којим је Мандић закључио ову историјску седницу.

У предлогу резолуције о геноциду у Јасеновцу, између осталог, пише да се она покреће „полазећи од највиших вредности уставног поретка и опште прихваћених правила међународног права“.
„Уверени смо да су знање и свест грађана о масовним страдањима предуслов за борбу демократског света против тоталитарних идеја и сличних пројеката, прогона на етничкој или верској основи, као и кршења људских права”, наводи се у тексту.

Додаје се да је резолуција „неопходна, посебно имајући у виду да је према непобитним доказима основан концентрациони логор смрти у Јасеновцу, у којем су у периоду од 1941. до 1945. године мучени и убијани Срби, Јевреји, Роми, Хрвати, као и други народи”.