Четири године од августовских промена: Срби коначно у Влади Црне Горе

Те ноћи, 30. августа 2020. године, недеља је била, парламентарни избори у Црној Гори тек завршени, а исход већ познат. Кратко је трајала нада да ће победници из српских партија, они који су последњих година хапшени, пребијани, гажени, уз остали део дотадашње Милове опозиције, бити део нове Владе Црне Горе. Било је наде тек док у „плавој сали“ Српске куће у центру Подгорице није проговорио будући мандатар и премијер Здравко Кривокапић и док није саопштио да ће нову владу Црне Горе чинити – експерти.

Победници, окупљени у „плавој сали“ око Кривокапића на тренутак су се згледали, напољу у општем слављу, док су булеварима Подгорице кружиле колоне возила оних који су до јуче истим улицама пешачили у литијама. Људи су већ почели да се питају – за кога су, у ствари, гласали тог дана. За Милана, Андрију, или за – експерте?

Четири године касније, Срби коначно улазе у нову, реконструисану Владу Црне Горе, коју предводи Милојко Спајић из Покрета Европа сад, који тог 20. августа 2020. и није био актер изборног процеса. Милун Зоговић и Маја Вукићевић из Демократске народне партије Милана Кнежевића иду на места потпредседника, односно министарке саобраћаја, Будимир Алексић, Славен Радуновић и Симонида Кордић из Нове српске демократије биће на местима потпредседника Владе, односно министара просторног планирања и туризма.

„Улазак Срба у нову, реконструисану Владу Црне Горе важан је са политичке тачке, али још важнији са психолошке. Данас разбијамо огромну психолошку баријеру пред којом смо били годинама, прелазимо преко прага. Представници политичких партија Срба у Црној Гори, коначно су, први пут после 2006. године и референдума, одвајања Црне Горе од Србије, део извршне власти. Наши људи, многи од њих никли на литијама, коначно ће моћи, и посредно и непосредно, изнутра, да виде како функционише Влада, да буду део власти, што је важно и за будуће изборе и будуће процесе“, каже за РТ Балкан један од Срба из Подгорице, дугогодишњи учесник литија, борби за права Срба у Црној Гори.

„У извесној мери жалости, дух чињеница да политички представници Срба из Црне Горе, који су у највећој мери развластили режим Мила Ђукановића и његову Демократску партију социјалиста, тек данас, дакле, четири године након великих демократских промена, постају део власти у Црној Гори. Међутим, готово историјску драгоценост овог тренутка представља излазак из вишедеценијског стања политичког апартхејда и системске дискриминације, коју је српски народ у Црној Гори трпео заједно са својим представницима“, каже у разговору за РТ Балкан Стефан Синановић, књижевник и колумниста из Црне Горе.

То је, наставља Синановић, „вишеструко значајно не само на симболичком нивоу – где се коначно Србима ‘признаје’ елементарно и демократско право на партиципирање у политичком животу земље у којој чине више од трећине становништва – већ и у смислу остваривања својих других права која су дуго времена егзистирала скрајнута у фусноти, или била угрожавана на различите начине“.

„Наравно, супротно често незграпним и у потпуности депласираним тезама опозиције, на овај начин се постиже и оснаживање политичког плурализма и демократичности, важно за све грађане Црне Горе, а не само за оне српске националности. У том смислу охрабрује овај искорак у поглавље црногорске историје које ће, ваљда, бити отвореније и инклузивније за све њене становнике, а суживот одрживији. Ти ће демократски процеси, у будућности, ваљда само интензивирати“, закључује Синановић.

По мишљењу Владимира Павићевића, политичког аналитичара из Подгорице, „реконструкција Владе, и раније него што је то било предвиђено коалиционим споразумом, добар је потез“.

„Мислим да постоји један разлог који је све актере усмерио ка овој одлуци, а то је да ова Влада буде стабилнија, да има снажнију подршку у Скупштини и да покуша да потраје што је дуже могуће. Сама реконструкција, улазак политичких ауторитета из српских странака је добар потез, то је требало да се деси још 30. августа, али тада није било воље да се направи такав договор. Четири године касније то се међутим и остварило“, каже Павићевић.

По његовом мишљењу, „оно што можда прави дилему код дела јавности“, јесте одлука Милана Кнежевића да не буде у реконструисаној Влади.

„То је порука да он, могуће је, има неку врсту сумње око тога шта шта ће бити програм и шта ће бити потези те Владе и то је нека врста отклона да се, у неку руку, буде опрезно око процењивања домета нове Владе“, каже Павићевић.

Одговарајући на питање колико улазак Срба у Владу Спајића може да донесе неке суштинске промене у Црној Гори, Павићевић подсећа да је 30. август сам по себи донео нову ситуацију да Срби нису више дискриминисани у Црној Гори, а да онда мало-помало почињу да утичу на политичке процесе у тој држави.

„Имамо чињеницу да је пре две године потписан Темељни уговор са СПЦ, то је одлука једне од тридесетоавгустовских влада, која је снажно учврстила једну организацију која се тиче права Срба и српског народа и културе српског народа. Од 30. августа до данас ми имамо низ потеза који воде ка нормализацији прилика и што се тиче статуса Срба у Црној Гори и то што сада имамо ауторитете који долазе из српских политичких странака, да буду чланови Владе, само је још једна од добрих ствари које је донео 30. август“, речи су Павићевића.

Хоће ли 23. јул 2024. године, улазак представника српских странака у Владу Црне Горе бити историјски дан за ову државу, још је једно од питања на која са различитих полова политичке сцене стижу различити одговори.

„Историјски дан за Црну Гору био је 30. август 2020. године. Историјски дан био је и победа на председничким изборима, и то убедљива, кандидата који се супротставио Милу Ђукановићу. То су историјски датуми који су омогућили да у Црној Гори имамо политику која се води, а која не иде контра онога што је интерес српског народа. Има појединаца, група, који су незадовољни одлукама Владе Црне Горе, бројним одлукама, али, ако поредимо овај момент сада са било којим моментом од 2006, 2020. године, онда је садашње стање неупоредиво боље, када говоримо о статусу, о правима српског народа у Црној Гори“, каже Павићевић.

Осим представника српских политичких партија, у реконструисану Владу Црне Горе улази и шесторо представника Бошњачке странке (БС). Подгоричке „Вијести“ данас су, помало заједљиво, приметиле да ће у ситуацији када ће Влада имати 31 члана, у сали за седнице, према садашњем распореду бити – једна фотеља мањка.

„Тачно је да ће то бити једна гломазна Влада. Не знам да ли у Европи имамо такав случај. Ово је мала држава, могла би да функционише и са десетак министарстава, али политички услови су такви да је ово што је договорено компромис који је омогућио да поједини политички актери функционишу и извршној власти“, каже Павићевић.

За њега, веома је значајан и улазак Бошњачке странке у Владу Црне Горе.

„То је још један знак да Милов ДПС постаје све усамљенији када је реч о потенцијалним савезништвима те странке. Имамо ситуацију да је пре неколико седмица и Душко Марковић изашао из ДПС, формирао своју странку. Овај потез БС може се посматрати као нека врста дистанце од ДПС-а и сада имамо Милов ДПС који остаје сам на политичкој сцени. То је у неку руку и логично јер је Милов ДПС једна екстремна, радикална, а поједини теоретичари политике у Црној Гори кажу и криптофашистичка странка, те је природно да како време одмиче, а они не мењају своју доктрину и приступ политици, да је све мање људи заинтересовано за комуникацију са њима“, закључује Павићевић.