ЋЕРАНИЋ: Више од сто виших официра Исламске државе ушло у БиХ-наводно нико не зна гдје су

Док свјетски медији пишу о БиХ као сигурном уточишту за ратнике џихада, којима се обезбиједе логистика и пасоши с којима могу путовати у ЕУ, у Сарајеву се и даље за све што не функционише у држави оптужују Српска и њени легитимни предствници, пише у свом тексту објављеном на порталу Све о Српској декан Факултета безбједносних наука у Бањалуци Предраг Ћеранић.

Текст преносимо у цијелости:

Звучи невјероватно, али ни ДИА ни ЦИА, па ни МИ-6, не знају гдје се налазе одређене особе за које је само познато да су ушле у БиХ из Србије и Црне Горе (претходно су боравиле у Албанији). Не би то било ништа необично да се не ради о преко стотину виших официра тзв. Исламске државе који се повлаче из Сирије.

Они су једноставно „нестали са радара“.

Не зна се ни тачан број миграната који су прешли границе БиХ, иако се на безбједносне структуре у Сарајеву преко дипломатских канала перманентно врши притисак да евиденције у том смислу буду уредније. На тај начин се тихо врши промјена демографске структуре државе „састављене од два ентитета и три конститутивна народа“, како дословце пише у Анексу 4 Дејтонског споразума.

Кад је ријеч о политичким структурама на нивоу БиХ, њихов приоритет је стварање негативне слике о Републици Српској и Србији.  Тако, номинално представник хрватског народа у Предсједништву БиХ, Жељко Комшић, приликом сусрета са страним амбасадорима, и уопште странцима, не пропушта прилику да „оцрни“ Милорада Додика и Драгана Човића, који су „криви што власт није формирана јер су против еуро-атланских интеграција“, а све је то, по Комшићу, „захваљујући утицају Загреба, Београда, и Москве“.

Он, Комшић, залаже се за културу дијалога, и нема ништа лично против Човића и Додика, али је против уплитања Загреба и Београда.

Наравно, Комшић не помиње проблеме са мигрантима, параџематима, нити извоз оружја из БиХ у ризична подручја у периоду када је на Блиском истоку јачала Исламска држава.

Хрватски члан Предсједништва БиХ је придобио бошњачког члана, Шефика Џаферовића, који је у почетку давао изјаве како очекује да све странке учествују у власти, и да је то дејтонска обавеза, а да би свако друго понашање било антидејтонско.

Накнадно се потпуно приклонио Комшићевим ставовима, који се својски труди да нови сазив Савјета министара не буде формиран.

Комшић у амбасадама, у разговорима са Вигемарком, и када се обраћа Инцку и Могерини, увијек напомене да Човић настоји да се усвоји изборни закон који подржавају још само Додик и Русија.

По Комшићу, Анекс 4 Дејтонског споразума треба мијењати у складу са ЕУ нормама за људска права и према идејама ЗАВНОБИХ-а. Етнички принцип треба укинути јер у противном ће, по њему, ствари ићи ка сукобу.

До рата ће, како Комшић настоји увјерити саговорнике, сигурно доћи „ако Додик и његов СНСД наставе да доносе унилатералне одлуке“, а БиХ ће, категоричан је, „силом процесуирати такве потезе, по цијену рата“.

Прво што се налази на Комшићевој листи елиминације је Дом народа Парламента БиХ, јер „продубљује разлике у БиХ“.

За то вријеме борци Исламске државе се враћају на Балкан. Чак је и Ројтерс објављивао да је што се тиче Европе највише бораца у Сирију отишло са Балкана, претежно из Албаније, Косова, БиХ, Србије и Црне Горе, укупно око 900 бораца.

Према америчким процјенама, из Сирије треба да се врати око 800 бораца, 340 на Косово, а остали махом у БиХ, али и у Албанију и Србију.

Њемачки Шпигл се бавио радикализмом у БиХ те је у опширној анализи овај лист упозорио да је Исламска држава пронашла плодно тло у БиХ, и изнио оптужбе на рачун међународне заједнице због непредузимања адекватних мјера.

Том приликом указано је и на мрежу параџемата као резултат ширења селефијског покрета.

У јавном дискурсу у БиХ, параџемати се више не спомињу, иако селефизам непрекидно урушава Исламску заједницу.

Ердоган отворено подржава Муслиманско братство, а Изетбеговић прикривено. Стога су америчке дипломате упозориле власти у Сарајеву да БиХ још није усвојила законске акте потребне за сузбијање радикализма и тероризма, за разлику од Косова које јесте.

Оправдање које им је предочено – полиција је подијељена по етничком принципу, Обавјештајна агенција има у себи три етницитета који гравитирају националним странкама – није било увјерљиво.

Неподношљива лакоћа немара БХ институција према горућим безбједносним проблемима просто је необјашњива.

„Вијести умета“, званични сајт Исламске државе на бошњачком језику, и даље неометано ради, иако би било логично да се тражи његово гашење.

Индипендент је објавио шири чланак о извозу оружја из БиХ у Саудијску Арабију (радило се о 500 минобацача у само једној пошиљци), а које је пронађено у магацинима Исламске државе.

У документима које раде амерички тинк-танкови, БиХ и Хрватска су означене као главни сарадници Исламске државе на Балкану. Хрватска је у неколико случајева оптужена као значајан извозник оружја за потребе Те терористичке организације, те да јој је плаћено нафтом.

Њемачки Билд је објавио текст Бруна Шира, иначе аутора књиге „Глобални џихад“, у којем се децидно тврди да је Хрватска Исламској држави продавала оружје за нафту.

Британски Дејли стар писао је да се по џамијама у Британији прикупља новац за џихад и посредством Moneygram-a доставља у БиХ.

Стога као крајње добронамјерна треба схватити упозорења која је Тимоти Лес, истраживач Геополитичког форума Кембриџа, изнио на предавању које је одржао у Бањалуци.

„Ствари ће почети да се одвијају на Косову“ дипломатски је рекао Лес, указујући на могуће конфликте на Балкану, да би затим говорио о рефлексији тог сукоба у БиХ.

И док свјетски медији пишу о БиХ као сигурном уточишту за ратнике џихада, којима се обезбиједе логистика и пасоши с којима могу путовати у ЕУ, у Сарајеву се и даље за све што не функционише у држави оптужују Српска и њени легитимни предствници.