У име Босне и Херцеговине министар цивилних послова у Савјету министара БиХ, Адил Османовић, средином новембра ове године у Ријаду је потписао Меморандум о образовној сарадњи са Саудијском Арабијом.
Сувишно је подсјећати да је селефизам/вехабизам званична религија у овој земљи и да је она велики извозник ове интерпретације ислама, која је још у ратним годинама у БиХ пронашла плодно тло.
Алија Изетбеговић је говорећи о по злу познатом одреду Ел Муџахид, који су чинили добровољци из арапских земаља, више говорио о „новим муслиманима“ и исламу који они практикују, чиме је подржао ширење селефизма у БиХ и уопште, исламизацију Армије БиХ, неголи о њиховом значају у смислу војне помоћи. Заиста, шта је значило пар хиљада арапских добровољаца, шта су они представљали у војном смислу у односу на Први крајишки корпус који је у саставу имао скоро 100 000 бораца? Апсолутно ништа. Могли су чинити само злочине над заробљеним, због којих још нико од непосредних извршилаца, главосјеча из овог одреда, није одговарао. Али у једном сасвим другом смислу, што је увиђао и подржао Изетбеговић, они су били значајан фактор.
Селефизам се, стимулисан саудијским парама, попут вируса ширио Босном. Градиле су се џамије које су добиле екстериторијални статус, односно проглашене су територијом Саудијске Арабије и биле изван јурисдикције Исламске заједнице БиХ. Све то ће довести да се поглавар и старјешинство Исламске заједнице званично огласе почетком ове године и позову државу да реагује и помогне у гашењу вехабијске организације, која је широм Босне посијала мноштво параџемата, заједница вјерника које су дјеловале изван Исламске заједнице. Резултат је био да су 22 параџемата наставила да раде по своме, а реакција државе је изостала, ако се не рачунају повремени доласци комуналаца да приупитају за употребну дозволу.
Министар безбједности је најављивао полицијске акције, али су оне изостале, а поменути министар је прешао на сасвим друге теме.
Параџемати су мјеста гдје су сиријски добровољци долазили пред одлазак на ратиште и у њима се задржавали седмицу-двије, и сматрају се регрутним центрима Исламске државе и Ал Каиде, најпознатијих терористичких организација.
Извршиоци терористичких напада који се се догодили у БиХ – злочина над породицом Анђелић, напада на полицијске станице у Бугојну, Зворнику и Америчку амбасаду, на припаднике Оружаних снага БиХ у Рајловцу – сви су били припадници селефијског покрета. У безбједносном дискурсу често се помиње мисао Јасмина Мердана, аутора књиге „Вехабизам/селефизам“: Није сваки вехабија терориста, али је сваки терориста вехабија.
Потписивање Меморандума о образовној сарадњи са Саудијском Арабијом не можемо посматрати изван контекста вехабизма/селефизма и зла које је тај покрет донио у БиХ.
Тагови: БиХ, Саудијска Арабија, Селефизам