Чедомир Антић упозорава: Није проблем Додик, ово је борба против српске нације

© Фотохост-агентство РИА Новости /

Ако неко мисли да ће преживети у Србији ако се жртвује Република Српска, греши, јер то је само најава оног што ће нама да се деси – потпуни распад и распрачавање државе, упозорава историчар професор Филозофског факултета Чедомир Антић уз оцену да би то била издаја.

Ако мислите да вам вреде толико ваши положаји, ако мислите да вам вреде ваша места у парламенту или у невладиним организацијама и финансирања која неки добијају треба да знате, оштро поручује Антић, да модел издаје постоји 2500 година – постоје издајници и они који су одани својој отаџбини и постојаће и даље.

Говорећи о ситуацији насталој након што је прво суд у Сарајеву потврдио пресуду против председника Српске Милорада Додика, а онда му Централна изборна комисија на основу тога одузела мандат, професор изражава бојазан да је то само увод у покушај насиља над Србима у БиХ.

“Мислим да Србија треба да каже отворено на којој је страни, мислим да сви ми треба да се определимо. Јако је лоше што неки политички фактори у Србији представљају ово као борбу против корупције. Ово није борба против корупције. Ово је борба против српске нације. Та прича о грађанској држави је чиста лаж. Нису хтели грађанску државу у Југославији, нису хтели грађанску државу Црногорци у СР Југославији, нису хтели Албанци у Србији, иако су добили оно чиме би Срби у Хрватској, у Црној Гори, у Босни, били задовољни да су им то дали на почетку,” каже Антић у емисији “Свет са Спутњиком”.

Српска је чудесно опстала упркос притисцима

Он напомиње да је Република Српска чудесно опстала све ове године па је зато, каже, опрезни оптимиста јер је српски народ последњих деценија показао да је у стању да поднесе огроман притисак, сразмерно већи него неки други народи, не само балкански. Антић подсећа да је тај притисак растао у контексту глобалног сукоба у ком је Србија перципирана као непријатељ а српски народ као реметилачки фактор, што није тачно, јер рецимо Република Српска никад није ни покушала да изврши ревизију Дејтона него само да се врати на изворне принципе тог споразума.

“Чак и када је председник Додик говорио о независности, он је говорио о независности као алтернативи тог бесудног, агресивног, бруталног напада на права српског народа. А српски народ је једини народ у Европи чија права одузимају. И то је посебно ојачало после усложњавања глобалног сукоба 2022. године”, констатује професор.

Како истиче, велики број грађана Србије ни не схвата колико је безакоње оно што се догодило Додику: нелегални суд у Сарајеву, нелегални тзв. високи представник (Кристијан Шмит) суде за вербални деликт председнику републике, а идеја је да га спрече да се бави политиком.

“Високи представник је био човек кога бирају УН. Сада Кристјан Шмит, немачки политичар дубоко антисрпски настројен, нема активну легитимацију, дакле он није представник УН. И пошто нема више ништа од Бонских овлашћења, он је покушавао на разне начине да оштети Републику Српску. Користио му је рат у Украјини, став Бајденове администрације, међутим, досетили су се идеје да одузму Српској имовину, да оставе од ње празну љуштуру. Досетили се да Додику суде на једном суду који је измишљен, у коме су само Бошњаци и Бошњакиње. Пошто нису могли да му суде за оно што би желели, а то је корупција, суде му за то што не поштује одлуке Кристијана Шмита.”

А кад је пресуда постала правоснажна, објашњава Антић, послали су републичкој изборној комисији, која је исто мењана одлуком Кристијана Шмита, а у којој су Бошњаци, Хрвати и постоје два Србина, који су опозиционари. У целој причи, како истиче историчар, није толико битан Додик.

“Ови који мисле да ће све бити добро кад смене једног председника – неће бити добро. Ниједан председник Републике Српске није одговарао Западу. Сви су они били жртве оваквог инжењеринга.”

Одлука о референдуму добра Антић сматра да је добра Додикова одлука да у новонасталој ситуацији решење потражи на референдуму, али не искључује да резултати тог општенародног изјашњавања неће бити прихваћени ни у Сарајеву ни на Западу.