Број страдалих у Јасеновцу, усташком концентрационом логору највећем на Балкану, креће се до 700.000, а готово 90 одсто страдалих били су неспорно Срби – рекао је историчар Чедомир Антић.
Он је додао да фрапантно звуче извjештаји њемачких генерала, у којима се помиње да се број жртава православне вјере у Јасеновцу мјери стотинама хиљада живота.
Антић је оцијенио за „Блиц“ да се тачан број убијених може знати само ако се сазнају сва имена жртава, али пошто је Независна Држава Хрватска функционисала попут злочиначке банде, подаци су махом изгубљени или нису ни постојали.
Напомињући да се покушавало са археолошким ископавањима и сондирањем терена, Антић истиче да се тако не може доћи до тачног броја жртава, посебно због тога што је у Јасеновцу постојао и крематоријум, а лешеви су бацани и у Саву.
Антић је рекао да је, након изградње споменика у Јасеновцу познатог као „камени цвијет“, хрватска јавност почела да умањује жртве и да хрватска администрација и данас у својим званичним иступима говори о „радном логору Јасеновац“.
„Ако је то био радни логор, поставља се питање како је у њему живот изгубило толико људи, откуд у њему особе неспособне за тежак физички рад – жене, дјеца, старци, и на крају – шта је он то тако битно производио?“, рекао је Антић, наводећи да велика већина у Хрватској и даље не вјерује да је Јасеновац био геноцид.
Антић подсјећа на расистичке законе које је доносила власт Анте Павелића у НДХ о Србима, Ромима и Јеврејима, што потврдђује фашистички карактер те државе.
Он истиче да Тито никада није посјетио Јасеновац и да је потискивао истину о логору, јер је имао отпор према злочинима, које су, како се тада говорило, „починили југословенски грађани против југословенских грађана“.
Тагови: Јасеновац, Чедомир Антић