ЧЕДОМИР АНТИЋ: По логици Сребренице могло би да се размисли о подјели Сарајева

Преименовање општине Сребреница у дистрикт представљало би распакивање Дејтонског мировног споразума и по тој логици могло би да се поново размисли о подјели Сарајева, рекао је Срни историчар Чедомир Антић.

„По тој логици би наравно и Срби могли да траже још понешто. Рецимо да се поново размисли о подели Сарајева, јер Срби су, као што је познато, били већина у трећини урбаног и две трећине руралног Сарајева“, истакао је Антић.

Он је навео да је ту и и питање савеза српских општина у јужним општинама Крајине, гдје је некада било девет општина које су биле српске, а сада их има четири, при чему је у три општине српска већина чак двотрећинска.

Антић је навео да је прављење дистрикта стара бошњачка замисао и губитничка стратегија.

Он је подсјетио да су „непрекидно говорили о томе да се прави дистрикт од Сарајева, да Лукавица и Пале припадну Федерацији БиХ, односно да буду као дистрикт изван Републике Српске, онда су говорили о дистрикту Сребреница, а онда о дистрикту, као, ако Српска добије излаз на море преко Суторине“.

„Мислим да је то једна стара политика и да они треба да размисле о новој политици. Добили су стотине милијарди евра, иза њих су стали и САД и Европска унија и најбогатије земље света – петролејске монархије и, ето, изгубили су Сребреницу“, каже Антић.

Осврћући се на тврдње Бошњака како се то догодило због уписивања бирача из Србије, Антић је истакао да он зна само за једног бирача из Србије, а то је муфтија Зукорлић, „који никакаве везе са Сребреницом нема и који то јавно признаје“.

„Говоре о инжењерингу – па тај инжењеринг је инаугурисао Бакир Изетбеговић. Он је рекао 2013. године да су уписали двоструко више муслимана, Бошњака, по попису у Републици Српској него што их реално има и додао: `То нам право даје Закон о попису`“, подсјетио је Антић.

Он је оцијенио да је стога бесмислено даље причати о тој теми јер је „просто победио живот“, додавши да је „тај живот лишио Србе Крајине, лишио Србе девет општина у Крајини, већег дела Сарајева, а, ето, лишио је Бошњаке Сребренице“.

„Што не значи да они који живе тамо не могу бити равноправни, јер становништво је отприлике `пола – пола`, а, ако ћемо право, тако је било и пре Другог светског рата“, закључио је Антић.

Тагови: Дејтонски мировни споразум, Сарајево, Чедомир Антић