Часни пут Мухамеда Мехмедбашића: Од Младе Босне до Солунског фронта

Часни пут Мухамеда Мехмедбашића, од Младе Босне до Солунског фронта мало је познат јавности.

Као саборац Гаврила Принципа, учествовао је у атентату на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Замало је постао и атентатор, али према сопственом признању, уплашио се.

„Колона се полако приближавала, ја сам у џепу одврнуо капицу са бомбе и требало је да се сагнем и ударим о калдрму прије него је бацим. У том моменту полицајац који је стајао у мојој близини се окренуо и погледао ме. Укочио сам се од страха, парализовао, и колона је прошла. Осјећао сам да ме ђед гледа одозго и очекује освету“, признао је годинама послије Мехмедбашић.

Једини је од атентаторске шесторке који је успио да побјегне из Сарајева.

Мухамед Мехмедбашић је након атентата успио да се склони код јатака у Црну Гору, гдје је на нечију пријаву ухапшен у Никшићу, али му је шеф полиције омогућио да побjегне у Даниловград. Убрзо се пребаца у Србију

Његово животно путешествије потом постаје све славније.

Као поручник учествовао у повлачењу Српске војске преко Албаније и био на Солунском фронту, а након тога придружио се Апису и Црној Руци.

Када је Апису пресуђена смртна казна, због наводног припремања убиства краља Александра, Мехмедбашић је добио 15 година робије.

Краљ Александар га је само двије године касније лично амнестирао и поклонио му велику кућу на Илиџи.

Умро је маја 1943, након вишеседмичног усташког мучења у Сарајеву. Није одао никога из илегалног покрета.

Пред смрт је тражио да буде сахрањен уз Гаврила и остале другове из Младе Босне, уз капелицу која је њима у част саграђена на кошевском гробљу. Нажалост, црква то није дозволила и сахрањен је на илиџанском гробљу Бутмир.

Унук му живи данас у Црној Гори и вратио се православљу!