ИЗА скоро сваке препреке на коју Србија наилази у последње време, у мањој или већој мери, умешани су прсти Велике Британије. Утицај Лондона на нашим просторима који је присутан одвајкада, додатно се појачао после „брегзита“, односно „отцепљењем“ Острва од Европске уније.
Ова земља, како се незванично сазнаје, противи се иницијативи „Отворени Балкан“ која Србији, Албанији и Северној Македонији треба да омогући лакшу трговинску размену и запошљавање држављања три земље. Иако су напустили ЕУ, шаљу поруке да Београд треба да се држи удруживања под капом ЕУ и да прати ставове Брисела по питању украјинске кризе, уз оштру осуду и санкције Русији. А управо је Велика Британија увела казнене мере српском члану Председништва Босне и Херцеговине Милораду Додику и председници Републике Српске Жељки Цвијановић. Ова земља је и главни заговорник јачања НАТО у БиХ како би се дисциплиновала Република Српска, док је седиште њиховог регионалног обавештајног центра за Балкан управо у Сарајеву.
И постављење Стјуарта Пича (ваздухопловни обавештајац и некадашњи председавајући војног комитета НАТО) за специјалног изасланика премијера Бориса Џонсона за Западни Балкан крајем прошле године био је знак за појачани уплив Британије на наше просторе.
Историчар и професор Филозофског факултета Милош Ковић рекао је за „Новости“ да је очигледно да Велика Британија није изгубила интересовање за Балкан и да је овде традиционално присутна бар у последња два века.
– На Западу има репутацију познаваоца терена. Увек је била истакнута када су у питању међународни односи, али и у унутрашњој политици. Мислили смо да ће после „брегзита“ бити мањи утицај, али је очигледно да није и да Британија наметањем заправо показује супарништво са Немачком и да вероватно наступа као извођач радова за Сједињене Америчке Државе. Такође, ми ни однос Немачке не можемо назвати пријатељским – јасан је Ковић.
Како је навео, Велика Британија је изласком из Европске уније добила већи маневарски простор за деловање, а посебно према свему где препознаје руски утицај и ту је јасна њихова русофобија:
– Исто је било и у време разбијања Југославије. Сетимо се шта је радила администрација Тонија Блера. Ово све што се догађа од јануара и фебруара не изгледа као пријатељско деловање према националном деловању Срба. Погледајте притисак на Црну Гору да следе политику НАТО. Западне силе, а нарочито Велика Британија третирају Босну и Херцеговину као колонију. Иза неких одлука које се доносе формално стоје министри из БиХ или чланови Председништва, а заправо их доносе „саветници“ из Велике Британије, а локални политичари само спроводе. То је стари колонијални модел деловања.
Према речима аналитичара Драгомира Анђелковића, за „Новости“, Велика Британија, од када није чланица Европске уније, настоји много више да наступа као неко ко је заступник Сједињених Америчких Држава, односно оних кругова који су најекстремнији око администрације председника Џозефа Бајдена.
– Британија жели да поврати своје позиције и да покаже да је битан играч на Балкану. Они јесу савезник САД, али некада и симулирају, па желе да наметну став да су продужена рука Вашингтона, иако то није увек баш у тој мери у којој они желе да представе. Ми не би требало много да се оптерећујемо, јер Запад не жели проблеме. Не треба да будемо агресивни, већ хладне главе и да се не обазиремо много. Чак и деведесетих година, када није било Русије и Кине, изборили смо се за Републику Српску и још неке националне интересе, а ове две пријатељске земље данас и те како постоје.
ВЕЛИКА Британија покушала је 2015. године на Савету безбедности Уједињених нација да прогура Резолуцију о геноциду у Сребреници, у којој је наведено да сви политички лидери треба да прихвате „геноцид и да то представља предуслов за помирење“. У тексту је писало и да на нашу земљу и народ пада кривица за догађаје у Сребреници. Тада је усвајање овог документа спречио тадашњи амбасадор Русије при УН Виталиј Чуркин који је уложио вето.
– МЕНИ је забрањен улазак у Босну и Херцеговину, као историчару који је говорио о страдању Срба и сумњам да иза тога стоји Велика Британија. Као у колонијалним временима се забрањује српска историја. Са друге стране, Немачка има утицај на разним пољима, између осталог и у продукцији уџбеника. Њима су заправо намере исте, само се боре за превласт утицајем – рекао нам је Ковић.
(Novosti)