„Европски парламент осуђује покушаје Русије да искористи напетости међу етничким групама на западном Балкану како би распирила сукобе и поделила заједнице, што би могло да доведе до дестабилизације целог региона. Он је такође забринут због покушаја Православне цркве у земљама као што су Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина, а посебно у њеном ентитету Републици Српској, да промовишу Русију као заштитницу традиционалних породичних вредности и учвршћује односе између државе и цркве“, пише дословце у предлогу Резолуције о спољном уплитању у све демократске процесе у ЕУ, укључујући дезинформисање, чији је подносилац Сандра Калниете из Летоније, чланица европских народњака.

Документ је усвојен синоћ, а у њеном извештају се изражава и забринутост због тога, како се истиче, што Мађарска и Србија помажу Кини и Русији у њиховим геополитичким циљевима. Такође се препоручује сазивање дијалога с цивилним друштвом и приватним сектором западног Балкана ради усклађивања напора у борби против дезинформација у региону, с нагласком на истраживању и анализи, као и укључивању регионалног знања и искуства.

Европосланици су такође позвали Европску комисију да изгради потребну инфраструктуру како би пружила одговоре засноване на доказима на краткорочне и дугорочне претње у погледу дезинформација на западном Балкану, пишу „Новости“.

Истовремено, резолуцијом се Европска служба за спољне послове позива да заузме проактивнији став, усредсређујући се на „изградњу веродостојности ЕУ“ у региону, а не на њену одбрану, да би се концентрисала на прекограничне претње дезинформацијама које долазе из земаља западног Балкана и њихових суседа.

Овим документом се, такође, примећује да страно уплитање може да се спроводи „и утицајем у верским институтима и њиховом инструментализацијом, као што је руски утицај у православним црквама, посебно у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, а нарочито у њеном ентитету Републици Српској, Грузији и донекле Украјини, између осталог сејањем семена раздора међу локалним становништвом, развијањем пристрасног писања историје и промовисањем антиевропских програма, као и утицајем турске владе у џамијама у Француској и Немачкој или утицајем Саудијске Арабије путем салафистичких џамија у целој Европи које промовишу радикални ислам“.

Европски посланици зато позивају Европску комисију и државе чланице да осигурају бољу координацију заштите верских института од спољног уплитања, као и да ограниче и повећају транспарентност финансирања.

Државе чланице позива и да пажљиво прате активности у верским институтима те да, према потреби и ако постоје докази, предузму мере, између осталог ускраћивањем финансијских средстава или одузимањем лиценци.

Резолуција се генерално односи на страна уплитања, потребу за координисаном стратегијом ЕУ против спољних утицаја, уз закључак да су широм света ти утицаји све чешћи и све софистициранији, уз раширену употребу вештачке интелигенције.

Резолуција је веома обиман документ у 155 тачака, уз веома мали број амандмана, свега десет, од којих су четири усвојена и односе се на „руско дезинформисање током рата у Украјини“, потребу помоћи Кијеву против сајбер напада, док се истовремено поздравља и забрана рада руских медија Спутњик и Раша тудеј у ЕУ.

Дебата је вођена у уторак, када су усвојени и амандмани, док се о самој резолуцији гласало јуче током дана, уз објављивање резултата после 19 сати. Према расположењу које је јуче владало у Европском парламенту, усвајање ове резолуције није довођено у било какву сумњу.