БРИСЕЛ: Хрвати оптужили Србију за „говор мржње“

Нa седници Комитета за проширење (КОЕЛА) у Савету ЕУ, одржаној у уторак, представници Хрватске поново су се „жалили“ на Србију и изнели низ замерки на рачун сарадње у области ратних злочина, говора мржње, као и на слободу изражавања у нашој земљи.

Примедбе су имали и представници Бугарске и то на недавно одржане изборе за савете националних мањина. Критичне су биле и балтичке земље, као и Пољска, које су тражиле веће усклађивање Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ. Представници ових држава изнели су и забринутост због утицаја који Русија има на овом простору.

Седници је присуствовао и шеф Делегације ЕУ у Београду Сем Фабрици, који је државе чланице позвао да отворе нова поглавља са Србијом. Он је рекао и да је наша земља напредовала у поглављима 23 и 24 (правосуђа и владавина права), као и да је придруживање Србије декларацијама у заједничкој спољној и безбедносној политици у директној вези са националном политиком према КиМ. Фабрици је затражио и веће разумевање чланица по овом питању.

На овом састанку утврђено је да су три поглавља тренутно највише одмакла: 9, 17 и 18 која третирају финансијске услуге, економску и монетарну политику и статистику. Према сазнањима „Новости“, Међувладина конференција на којој би ова поглавља могла да буду отворена заказана је за 10. децембар.

Истовремено, Европска комисија проследила је земљама чланицама „нон-пејпер“ о напретку Србије у поглављима 23 и 24 (правосуђе и владавина права). У њему се наводи да је Србија генерално остварила одређени напредак у законодавним и институционалним реформама у земљи, укључујући питања мањина, азила и борбу против прања новца, али да касни у постизању опипљивих резултата у појединим областима, као што су реформа правосуђа, медијске слободе и борба против корупције.