БРИСАЊЕ ТРАГОВА: У манастиру СПЦ у Северној Македонији преименовани српски светитељи

Када су представници српског културно-информативног центра СПОНА из Скопља дошли у посету Осоговском манастиру, били су непријатно изненађени. Имена српских светих краљева са фресака у овом манастиру СПЦ у Северној Македонији избрисана су, а фреске су „преименоване“.

Краљ Милутин, Стефан дечански, Стефан Првовенчани, кнез Лазар, цар Урош тако су постали „Св. Цар Владимир Кијевски, „Св. Цар Јован Милостиви“, „Св. Цар Константин Велики“, „Св. Нићифор Фока“ „Св. Константин Кавасила, Архиепископ охридски“ и „Св. Цар Јустинијан Први“. Према речима Милоша Стојковића из СПОНА-е, натписи су исписани невешто и то је вероватно урађено током ове године.

Брисање имена светитеља – брисање културних трагова Срба

Не само да су на овај начин оскрнављене фреске српских светитеља, већ је оскрнављена и успомена на њиховог аутора, првог македонског световног сликара Димитрија Андонова Папрадишког, који их је насликао 1932/33, као на оне који су фреске даровали манастиру, додаје он.

„Принуђени смо да реагујемо код институција како би се ова ствар исправила. Да видимо ко је дозволио да се тако нешто уради, по ком решењу. По ком закону је неко могао да „преименује“ српске владаре-светитеље“, наводи Стојковић.

Сличне ствари, каже наш саговорник, дешавале су се и раније у историји. Бугарски окупатори су током Првог и Другог светског рата из цркава уклањали иконе са српским светитељима, протеривали и убијали свештенике, уништавали фреске са ликовима српских светитеља и владара.

Најеклататнији пример је, према Стојковићевим речима, уништавање ктиторске композиције у Марковом манастиру недалеко од Скопља. Ова задужбина Мрњавчевића, краља Вукашина и његових синова, Марка, Адријаша, Дмитра и Иваниша, посебно је страдала јер је представа краља Вукашина са синовима прекречена и уништена, док су остале фреске премазиване масним бојама.

„Ово што се догодило у Осоговском манастиру је блажи облик брисања трагова, пошто, срећом, сами ликови нису избрисани. Али и само преименовање мења суштину. И намере задужбинара, односно људи који су пре скоро 90 година дали новац да се фреске осликају и да се кроз молитвено помињање светитељи са фресака помињу. То је према нама који смо верници и национално свесни, по нама тенденциозно брисање свести. То није само противнационални акт, мислим да је то акт и против културне баштине“, сматра Стојковић.

Оно што би за читаву причу могло да буде занимљиво је да није само фрескописац који је осликао манастир потекао са простора Данашње Северне Македоније – са истих простора су и дародавци који су финансирали осликавање фресака – монашко братство манастира св. Јокаима и Георгије Петров из села Дурачка Река код Куманова, фотограф Игњат Манев из Криве Паланке, пекарски еснаф из истог града, као и трговац Александар Санда Костић из села Калин Камен.

Српски краљеви су ктитори Осоговског манастира

Други пример покушаја брисања свести који Стојковић наводи догодио се у скорије време – током обнове манастира Лешак, чију су цркву, посвећену св. Атанасију Александријском и св. кнезу Лазару, 2001. минирали албански терористи. Приликом обнове цркве, према Стојковићевим речима, са улазног портала цркве изграђене двадесетих година прошлог века изостављен је лик кнеза Лазара.

„То је још један доказ случајног или намерног брисања трагова који су важни за хришћански свет, али пре свега за нас Србе јер су део наше културне баштине. Али они су важни и део су и македонске и светске културе“, каже Стојковић.

СПОНА Тражи, додаје Стојковић, да се натписи на фрескама врате у изворно стање, али да се истражи ко је оскрнавио фреске.

Осоговски манастир посвећен је св. Јоакиму Осоговском, подвижнику и светитељу из XI века. прву цркву на месту данашњег манастира подигао је монах Теофан око сто година касније, а манастир су касније зидали и обнављали српски краљеви Милутин и Стефан Дечански. Од средине XVIII века манастир пропада, а у том периоду изгубљене су и мошти св. Јоакима.

Изградња нове, велике манастирске цркве почиње 1847. уз новчану помоћ Стефана Младенова из Криве Паланке. Изградња цркве је завршена 1851, а Димитар Пападришки је осликава деценијама – од 1884. до 1945.

Упркос противљењу народа, манастир насилно заузимају бугарски монаси 1910.

У оквиру манастира налази се још једна мања црква, посвећена Богородици, изграђена крајем XI века, а обновљена два века касније, за време краља Уроша I.