У туристичкој брошури о Книну, која се ових дана појавила на интернету, а ускоро ће бити и одштампана, Срби као да нису никада постојали у том граду, а нису наведени ни сакрални објекти попут Саборног храма Покрова Пресвете Богородице. Туристичка заједница града Книна напросто је „избрисала“ из сјећања све што има везе са Србима у овом граду, а историја је прекројена на такав начин да се учешће народа који је до 1995. био већински уопште не види, пишу Вечерње новости.
Док се до детаља описује историја града од десетог вијека до данас, вјешто је избачено све оно што подсјећа на важан допринос Срба у Книну, а поименично се уопште не наводе славни Книњани српске националности. За ауторе брошуре која ће у Книну бити понуђена туристима, сам град има искључиво важност као сједиште хрватских краљева.
И многи данас познати становници града српске националности упозоравају на ове недостатке, али се приређивачи ограђују и најављују да ће неке „могуће грешке“ бити исправљене у наредним издањима. За почетак би брошура требало да буде одштампана у 2.000 примјерака.
Нису наведени ни подаци о броју Срба у Книну. Прве ратне године 1991. у Книну је живјело 9.867 Срба и 1.660 Хрвата, док је 2001. године остало тек 1.269 Срба и 9.546 Хрвата. Нема ни ријечи о томе како су Срби почели да живе у тим крајевима још у предтурском времену, када су и настала три манастира – Крупа, Крка и Драговић. Из тог времена су и многи српски храмови, а Срби су дали незамјењив допринос у развоју цијелог краја око Книна, као и цијеле Далмације.
Све је то историја коју није могуће фалсификовати, нити заборавити, али је у брошури о Книну напросто нема. Српска црква која се налази у главној книнској улици као да не постоји и није уопште наведена.
Градоначелник Книна Марко Јелић, који је и сам покренуо процесе да се релаксира ситуација у Книну, увидио је грешке из брошуре и најавио да ће оне ускоро бити исправљене.