Брат нападача на Амбасаду САД у Подгорици: Далибор није био терориста

Да ли је Подгоричанин Далибор Јауковић, који је активирао експлозивну направу у дворишту Амбасаде САД у Подгорици, од које је и смртно страдао, патио од „вијетнамског синдрома“?

Јауковић је оставио опроштајну поруку у стану у којем је живио. Иако мотив његовог чина званично још није утврђен, истрага у коју се, поред црногорске полиције, укључио и Федерални истражни биро (ФБИ), упућује да Јауковић није имао сараднике и да се ради о чину човјека који је проживљавао личну драму.

Јауковић је живио са братом и мајком у стану у подгоричком насељу Блок пет. Црногорски је држављанин рођен у Краљеву. Дуго година је био незапослен, а током НАТО бомбардовања 1999. године био је члан ПВО Војске Југославије, што је за „Дан“ потврдио његов брат Дејан Јауковић.

„За вријеме бомбардовања био је члан Противваздушне одбране Војске Југославије (ПВО), стациониран у Београду. Преживио је бомбардовање и погодак НАТО бомбе. Игром случаја се спасио у бетонском бункеру, у који је тада први пут ушао. Али није желио да о томе прича“, казао је његов брат Дејан.

Дејан је још додао да Јауковић „није волио што је Црна Гора ушла у НАТО“ и да је „оставио опроштајно писмо“, као и да је на једном папиру написао „извини мајко…“ и да га „нервира то што је Црна Гора постала чланица НАТО-а“.

„Радио је у Комбинату алуминијума у Подгорици, а након тога последњих пет година није могао да пронађе посао. Надао се у почетку, али, како су године пролазиле, вјероватно га је хватала депресија. Сигуран сам да он никога није хтио да убије. Да је то хтио, сигурно би то урадио. Он није никакав терориста. Бацио је бомбу у двориште у којем није било никог. Само је себи наудио. Вјероватно није више видио никакву будућност“, казао је Дејан.

Поводом тог трагичног догађаја саопштењем се огласило и црногорско Удружење бораца ратова 1990. године, које је поручило да је „погибија ратног ветерана“ Далибора Јауковића заправо „крик повријеђеног човјека“.

„Дубоко жалимо због чина Далибора Јауковића, који је прошао пакао НАТО агресије на СРЈ са 23 године, о чему свједочи ратно одликовање отаџбине коју је бранио. Бомба коју је бацио не треба да разљути Америку, али треба да подстакне истрагу зашто је до инцидента дошло, јесу ли могући слични инциденти, како превентивно дјеловати и шта је унесрећило Јауковића до те мјере да му у 43. години живот није значио ништа? За разлику од Црне Горе, Американци цијене своје ратне ветеране и сигурни смо да Јауковићу статус ратног ветерана неће бити отежавајућа околност. Бомбе које је активирао су крик повријеђеног човјека који крајње озбиљно опомиње“, стоји у саопштењу.

Генерал авијације у пензији Благоје Граховац казао је да сматра да је овај случај класичан примјер тзв. вијетнамског синдрома или посттрауматског стресног поремећаја (ПТСТ).

„ПТСТ је ушао у екс југословенски простор и није важно да ли је на том простору било ратних сукоба или није било ратних сукоба. Они нису последица тренутне политичке ситуације и безбједносне ситуације, него су последица ратних траума које су пратили и немаштина, осиромашење, осрамоћење народа“, казао је он.

„Црна Гора није имала оружане снаге на својој територији, али су грађани Црне Горе у великој мјери жртве злоупотребе од стране рђавих власти. Грађани су злоупотребљени, преварени, осиромашени и осрамоћени… Али држава треба да зна да то слиједи, па је требало да поправља духовно стање нације. А она не да га не поправља, него га све више завађа и трује“, нагласио је Граховац.

Овај трагичан случај, нажалост, по свему судећи могао би у одређеној мјери да буде злоупотријебљен и у политичке сврхе, што потврђује писање подгоричке „Побједе“ која Јауковића описује као „ратног ветерана, великог противника чланства Црне Горе у НАТО, русофила, горљивог подржаваоца политике Слободана Милошевића“, а такође апострофира се и да је био „активни учесник протеста Демократског фронта из 2015. године“.

Такође, индикативно је да „Побједа“ Јауковића додатно карактерише као особу „задојену мржњом“, која је „против независне Црне Горе и још више против САД и НАТО“. Осим парадокса да црногорске власти љубав према Црној Гори мјере односом Црногораца према НАТО-у и Америци, такав став власти додатно потврђује и да званична Подгорица не одступа од политике која продубљује подјеле у друштву и ствара плодно тле за сличне трагедије.