„Мислим да је правда остварена кроз поступке, али увек кажем — ово питање треба да се постави жртвама“, додаје он. Брамерц каже да је задовољан радом тужилаштва и резултатима Трибунала за протекле 24 године.

Поводом несразмерно више година затвора на које су Срби у Хагу осуђени, он каже да су се Срби борили у Хрватској, БиХ и на Косову и „српске вође су починиле стравично етничко чишћење на свим тим местима“.

„Ако се прихвати ова основна чињеница, онда нимало не изненађује да су већина оних које је Трибунал осудио Срби. Ако се та чињеница не прихвати, што је изгледа случај међу српским званичницима и у јавности, онда се стварно ради о одбијању да се прихвати истина“, каже Брамерц.

Упитан за чим највише жали, он каже да су случајеви као што су „Готовина“, „Маркач“, „Харадинај“ и „Орић“, али и предмет „Перишић“ они чијим исходом Тужилаштво није задовољно.

„Нисмо задовољни зато што смо предочили најбоље доказе који су били на располагању, али судије се нису сложиле с нама. Међутим, такође је важно да се каже да смо у свим тим предметима доказали да се злочини јесу догодили, тако да ће материјал из тих предмета бити користан националним тужилаштвима ако буду желели да наставе с процесуирањем тих злочина“, наводи Брамерц.

Упитан како нико из врха босанских муслимана није одговарао, он каже да су процесуиран само и осуђен, између осталих, Расим Делић, начелник Главног штаба Армије БиХ, за злочине које су починили страни борци муџахедини под његовом командом и генерал Енвер Хаџихасановић за злочине у средњој Босни.

Брамерц наводи да је чињеница да је Трибунал процесуирао појединце за злочине над Србима и да су неке пресуде изречене.

„Има још поступака који су у току пред националним судовима, нарочито у БиХ, где су у току важни предмети за злочине почињене у Посавини и у Коњицу. Нама у Тужилаштву и нашим колегама који раде на националном нивоу јако је стало до правде за српске жртве, као што нам је стало и до правде за све жртве. Али често изгледа да политичари само желе да искористе жртве у политичке сврхе. Иако неки тврде да су стотине хиљада Срба били жртве ратних злочина током сукоба, ни Тужилаштво ни било који други међународни суд никада нису добили доказе с тим у вези“, каже он.

На констатацију да произлази да нико из државног врха Србије није учествовао у удруженом злочиначком подухвату, али јесте из Хрватске, Брамерц каже да је у више предмета утврђено да су српске вође биле део удружених злочиначких подухвата за злочине почињене у БиХ, Хрватској и на Косову, укључујући српске званичнике попут Слободана Милошевића и Николе Шаиновића.

Упитан да ли су народи бивше Југославије после пресуда ближе или даље од помирења, Брамерц је рекао:

„Пресуде имају онакав учинак какав политичке вође и медији одлуче да им дају. Ако након пресуде руководиоци одлуче да продубе поделе и појачају напетости, онда су они одговорни за те последице. Иако не мислим да рад Трибунала директно води ка помирењу, мислим да је утврђивање одговорности предуслов за помирење.“