
© Српска православна црква
Српска православна црква (СПЦ) са патријархом Порфиријем на челу данас је у Божићној посланици честитала верницима Божић и истакла да је то празник мира када треба да превазиђемо поделе и пружимо руку једни другима.
„У светлост и живот у миру и слози, надахнути надумном радошћу Божића и Христовим миром, позивамо све, да превазиђемо поделе, да загрлимо једни друге, да пружимо руку једни другима, да разумемо да смо, једном речју, неопходни једни другима. Јер, хришћанска вера нас не учи да у времену кризе чекамо боља времена него да сами постанемо живи знаци будућег царства Божјег – људи који већ сада живе другачије, који не лече страх страхом нити мржњу мржњом“, навео је патријарх Порфирије.
Указао је да је ситуација у Србији тренутно сложена и тешка јер су, како је навео, унутрашње политичке тензије довеле до дубоке подељености друштва и неповерења међу људима, а разлике у мишљењима све чешће прерастају у ирационалну мржњу.
„Посебно је забрињавајући губитак националног и културног идентитета, који доводи у питање континуитет историјског и духовног самопоимања нашег народа, а при томе се не може објаснити искључиво спољним утицајима. Уз то долазе економска несигурност и демографски пад. Србија се суочава са изразито негативним природним прираштајем и, последично, са једном од најбржих депопулација у свету, као и све израженијим старењем становништва“, наглашава патријарх.
Указао је на две поруке Христовог рођења – да је Бог постао човек ради нас и ради нашега спасења, као и да сваки човек, управо због тога, може и треба да постане наш брат.
„Јер, само у Христу, прворођеном међу многом браћом, поново задобијамо другога као ближњег и брата. Због тога се пред тајном рођења Христовог свакоме од нас поново поставља Божје питање, старо колико и сâмо човечанство: Где ти је брат? Не где је твој интерес, ни где је твоја страна, ни где је твоја странка, нити – у крајњој линији – где си ти сам, отуђен и усмерен само на себе, него – где је човек који ти је дат да, волећи га, пређеш из смрти у живот. То и само то јесте наше основно питање и наш централни задатак, овог и сваког другог Божића“, поручио је Порфирије.
Нагласио је да је човечанству данас више него икада потребно да се врати извору мира који се не намеће силом него се открива у смирењу, у љубави која „не тражи своје“ и у односу који гради поверење, заједништво и поштовање сваког човека.
„Живимо у времену све дубљих верских, етничких и културних подела, у свету у којем непрестано расту геополитичке напетости и у којем ратови постају све чешће средство за решавање економских и политичких сукоба. Промена глобалног поретка и борба великих сила за превагу рађају нестабилност, безбедносне кризе и страх од неизвесне будућности“, навео је патријарх.
Према његовим речима, томе се придодају економска несигурност, инфлација, раст неједнакости, сиромаштво, глад и неконтролисано исцрпљивање природних ресурса, док технолошке трансформације доносе нове етичке дилеме и рађају дигиталну изолацију, привидну присутност без стварног заједништва.
„Све то доводи до кризе поверења у институције и медије, до релативизације истине, до пораста анксиозности и усамљености, па чак и до губитка смисла живота код многих људи данашњице. И стога многи од нас ову свету ноћ и овај свети дан дочекују са немиром у срцу, бринући за децу и њихову будућност, за хлеб насушни, за здравље, за сутрашњи дан“, навео је он.
Патријарх је позвао вернике да се не плаше, јер свет у којем живимо „са свим својим ломовима, сукобима и страховима“ више није самодовољан и самообјашњив нити је препуштен слепим силама историје.
„Рођењем Христовим Бог је ушао у само срце људске историје и показао да зло, ма колико било агресивно и распрострањено, нема последњу реч. Страх се рађа тамо где човек мисли да је сам – а Рођење Спаситеља нашега Христа открива нам да више нисмо сами и да никада више нећемо бити сами“, навео је патријарх Порфирије.
Нагласио је да ни кризе нашег времена, ни ратови, ни губитак поверења, не могу бити коначна мера људског живота нити последња реч о човеку.
„Страх и даље постоји, али више не окива живот. Он је лишен коначне власти над човеком. Тај преображај има своје исходиште и темељ у самоме Христу, који је измирио човека са Богом и тиме поставио темељ мира који страх не може да укине. Разоривши преграду непријатељства, он руши поделе које раздвајају људе и народе. То помирење се у богослужбеном и светотајинском животу цркве показује као стварност у којој етничке и социјалне, па и природне, разлике међу људима више немају пресудан значај“, рекао је Порфирије.
Српски патријарх је истакао да мир није последица људских договора нити резултат равнотеже сила већ да је стање, како је навео, преображеног човека који верује, живи и ходи Христовим путем.
„Откад јој је својим рођењем Христос Богомладенац даровао ‘службу помирења’, црква Божја непрестано исцељује ране подела, обнавља прекинуте везе, васпоставља заједништво које не познаје људске границе, благосиља мир и миротворце. Тај благослов цркве нас обавезује да и сами ширимо мир“, рекао је он.
Указао је да наше време носи дубоке сличности са временом Христовог рођења, указујући да је тада на нашем најширем простору постојала једна велика глобална сила – доминантна империја која је обликовала ондашњи светски поредак.
„Данас је тих сила више. Оне управљају светом и диригују судбинама мањих народа, чије власти, попут Иродове у време Рођења Христовог, имају формалну самосталност, али су у суштини зависне од економских, енергетских, политичких и војних интереса великих сила. Сетимо се да је и попис становништва у време Христовог рођења био политичко-економски инструмент контроле: ко је пописан – тај признаје власт и плаћа порез. Али веома слично је и данас, када се лични подаци, колико у добре сврхе толико, и све више, користе ради контроле и ограничавања слободе сваког појединца“, навео је Порфирије.
Он је истакао да Христово рођење својим начином, местом и временом, постаје служба јединства и да у њему историја престаје да буде низ случајности и постаје простор спасења.
„Христос није могао бити рођен у топлини и сигурности благостања. По природи самог догађаја, Он се рађа на месту хладном и пустом – на месту гладном Бога. Свако људско срце је таква пећина док се у њему не роди Христос. Христово рођење у сиромаштву открива да пред њим и у њему престају поделе по којима свет вреднује људе. Породица је прво место на којем човек учи шта значи мир – или шта значи његов губитак. Дом се претвара у истинске јасле рождества Христовог онда кад у њему има места за праштање, стрпљење и заједничку молитву“, казао је патријарх СПЦ.
Патријарх Порфирије и епископи СПЦ још једном су свим верницима честитали Божић, уз традиоционални поздрав „Мир Божији, Хистос се роди!“.
„Напослетку, браћо и сестре, децо Светога Саве и свих наших часних предака, свих светих Отаца и Матера српских, где год да се налазимо широм замљиног шара, у Отаџбини или у расејању, а посебно на распетом Kосову и Метохији, једним гласом, једним устима и једним срцем, заједно с анђелима запевајмо божићну химну, песму мира: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља! Мир Божји – Христос се роди!“, закључује се у Божићној посланици.