Патријарх српски Порфирије позвао је у Божићној посланици вернике да се моле за мир свуда у свету, а посебно да се усрдно моле за децу коју, како је навео, одрасли убијају у ратовима без гриже савести.
Патријарх је навео да су одрасли успели да створе и друштво у коме је све више деце насилника и злочинаца.
„Примера је много — у Америци, у Европи и другде — али, нажалост, и усред Београда: школа ‘Владислав Рибникар’ довољно о томе говори“, навео је патријарх Порфирије у посланици.
Зато је све позвао на усрдну, покајничку и очишћујућу молитву за децу и за све људе у нашем народу, овде и у расејању.
„Особито за напаћени, али усправни, верни и храбри српски народ на Косову и у Метохији, као и за све људе и народе на земљи“, нагласио је Порфирије.
Апеловао је на све да се боре за светињу брака и породице, нарочито за узрастање деце у страху Господњем и истакао да то значи у побожности и честитости, а не у робовању саможивости и болестима зависности.
Патријарх је нагласио да је дете без родитељске љубави, бриге и заштите беспомоћно, али да је и биће заједнице по преимућству, јер не може да живи сâмо, без других, без породице, без љубави.
„Богомладенац Исус је по својој људској природи такође био беспомоћан, уз то одмах по Рођењу угрожен мржњом и смртном претњом од стране обласног тиранина Ирода, опијеног својом моћи и влашћу, али апсолутно несвесног да то новорођенче, у којем види свог будућег конкурента у надметању за власт, он не може убити“, навео је патријарх.
Запитао је шта то видимо данас, у свету и код нас, да ли детињство и децу воле људи, одрасли, али отпали од Бога, када без гриже савести убијају десетине хиљада деце.
„Није важно чија су то деца, палестинска, арапска или јеврејска, руска или украјинска или нека друга, међу њима и српска деца; самим тим што су деца, она припадају Господу, Животодавцу и Промислитељу, али и свима нама, васељенској породици званој човечанство“, нагласио је патријарх Порфирије.
Ко је имао право да, на питање о неких пола милиона деце коју је НАТО војска побила у Ираку, одговори да се то упркос суровости исплатило, запитао је Порфирије.
„Ко је дао право Хамасу да јеврејску децу отима и држи као таоце, а ко израелској војсци да за непуна два месеца побије неких осам хиљада невине палестинске деце, скоро половину од свих убијених? Ко је имао право да осуди на смрт 12 српских беба, пре више од четврт века у Бањалуци, све у име миротворних санкција? Ко је имао право да убије девојчицу Александру Зец и целу њену породицу у Загребу, малу Милицу Ракић у Батајници, српску децу у Гораждевцу код Пећи? Ако наставимо да набрајамо жртве дечје Голготе, од Дахауа и Аушвица, Јастребарског и Јасеновца, до данашњих стратишта широм света, ова божићна порука, драга децо наша духовна, претвориће се у бескрајну тужбалицу. Треба додати и злокобну чињеницу да су одрасли успели да створе друштво у којем је све више и деце насилника, деце злочинаца“, рекао је патријарх.
Нагласио је да је у туробној стварности данашњице наш једини одговор, достојан наше православне хришћанске вере, божићно славословље.
„Зато: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља! (Лук. 2, 14; ср. 19, 38)“, поручио је патријарх.
Порфирије је позвао све да Бадње вече прославе у породичном кругу, са својом децом, у духу вековне традиције српског народа, уз бадњак, у атмосфери која ће подсетити на убогу витлејемску пећину, склониште пастирима и њиховим стадима.
„У њој се, на бескрајно смирен начин, родио Цар славе и био положен у обичне јасле уместо у колевку јер за Њега, највећега Госта, Емануила или ‘Бога Који је с нама’, ‘не бејаше места’ у људским гостионицама онога времена, као што га ни данас нема не само у савременим хотелима него ни у неким људским срцима“, рекао је Порфирије.
Патријарх је у Божићној посланици подсетио да је прошло више од 2.000 година откада је у Витлејему, јудејској варошици надомак Јерусалима, неки неименовани провинцијски чиновник Римскога царства записао два имена, Јосиф и Марија, као и да је вероватно неког од следећих дана, у току пописа становништва, дописао још једно име Исус, новорођено чудесно дете.
„Записао их је са једнаком равнодушношћу са којом је записивао и сва остала имена приликом пописа, и не слутећи да записује јединствену, непоновљиву Личност, Дете Које ће заувек поделити историју на историју до Његовог Рођења и на историју по Његовом Рођењу, а човечанство на оне који су безусловно за Њега, на оне који су против Њега и на ‘трећи род’, оне ‘млаке’ који су час за Њега час против Њега, али увек са ‘задршком’ и ‘одступницом’“, навео је патријарх.
Каже да поменути пописивач није ни сањао да новорођено дете, односно Исус или Спаситељ представља највећи дар неба земљи.
Патријарх је поручио да не треба да заборавимо да у свакоме од нас до краја овоземаљског живота живи дете и да је откривење Божје упућено управо детету у нама, јер дете духовном интуицијом разуме оно што одрасли људи, нити чују нити разабирају.
Порфирије је честитао свима Божић уз сверадосни божићни поздрав: Мир Божји — Христос се роди!