Шефик Џаферовић, који је победио у трци за бошњачког члана Председништва БиХ на прошлонедељним општим изборима, био је на челу Центра служби безбедности у Зеници у време ратних злочина које су муџахедини починили над Србима.
Џаферовић (61) је потпредседник Странке демократске акције (СДА), у коју је ушао ратне 1993. године.
Године 1996. изабран је за секретара ратне бошњачке тајне службе АИД.
Сарајевски медији представљали су Џаферовћа као политичара који је „поникао из кадровског расадника АИД-а“ и који је „унутар СДА увек био одан клану Бакира Изетбеговића, чак и у време владавине Сулејмана Тихића, када Изетбеговић није имао добру унутарстраначку позицију“.
У Парламентарној скупштини БиХ Џаферовић је од 2000, као кадар СДА један мандат провео је у Дому народа, а онда је 2014. изабран за посланика у Представничком дому, у којем је и дочекао кандидатуру за члана Председништва БиХ.
У том дому, по систему ротације, обављао је функцију председавајућег и заменика председавајућег.
То његово председавање све време су бојкотовали посланици СНСД-а, тражили су и да буде смењен, не желећи да присуствују седницама којима руководи човек довођен у везу са ратним злочинима над Србима, наводи београдски дневник.
Реч је, наиме, о злочинима које су починили муџахедини у српској Возући код Завидовића, а обимну документацију са доказима о тим злочинима предао је Тужилаштву БиХ бивши потпредседник Федерације БиХ Мирсад Кебо.
Истрага против Џаферовића никада није покренута.
С тамном мрљом у својој службеној биографији, Џаферовић ће у ући у Председништво БиХ, где ће наредне четири године седети за истим столом са Милорадом Додиком, по чијем су наређењу посланици СНСД-а напустили скупштинска заседања којима је он председавао.