Борба за ћирилицу: Повратак идентитета већинског дела грађана у Црној Гори тек почиње

Ћирилица и латиница су пред Уставом Црне Горе равноправна писма али се до сада ово игнорисало у смисли да је ћирилица била потпуно избачена из службене употребе. Потез црногорског министра полиције враћа наду да ће ћирилица у Црној Гори добити своје заслужено место, каже политички аналитичар Владимир Добросављевић.

Одлука црногорског министра унутрашњих послова Данила Шарновића да натписи на возилима МУП-а убудуће буду исписана са једне ћириличним писмом а са друге латиницом, поново је покренула питање употребе ћирилице у Црној Гори.

Устав се није поштовао

Владимир Добросављевић политички консултант подсећа да су Уставом Црне Горе ћирилица и латиница изједначене, али да је власт Мила Ђукановића потпуно то игнорисала покушавајући да створи неки нови идентитет.

„Ово је добра вест и свакако нада да ће се убудуће испоштовати Устав, што ће омогућити онима који то желе да користе и писмо које сматрају матичним и на личним документима. До сада то није била пракса јер се ћирилица минимално користила у службеној употреби,“ каже саговорник Спутњика.

Добросављевић каже и да Андрија Мандић, председник Скупштине Црне Горе, инсистира да се у свим документима која излазе из његовог кабинета користи ћирилица.
„Тако да ово су све мали кораци али су јако важни да би се поново на неки начин успоставила равноправност измећу ћирилице и латинице, иако су законски равноправне. Али чињеница је да до сада у пракси била латиница фаворизована и донекле привилегована,“ каже он.

У очекивању резултата пописа

Према његовим речима, до сада ако је неко хтео да лични документ добије на ћирилици морао је то и да нагласи, уместо да документ буде на оба писма, како би требало.

„Никоме до сада није озбиљно било стало да одржава равноправност два писма. Најважније је да је борба за идентитетске ствари у Црној Гори тек у замаху. Чекамо и наравно и резултате пописа који ће показати, према свему што знамо, да натполовична већина становника говори српским језиком, што ће довести до тога да се српско писмо и језик, односно ћирилица, користе равноправно уз латиницу. Ту имамо и проблем још са неким идентитетским питањима као што је питање српске тробојке чије значење би требало легализовати као народне заставе. Има ту још читав низ ствари које треба урадити али ово су мали кораци који наговештавају неке добре помаке,“ закључује Добросављевић.

Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић најавио је да ће покренути процедуру и тражити подршку у Скупштини да се српски језик прогласи службеним језиком, уколико резултати пописа покажу да највећи број грађана Црне Горе њим говори.

По уставу из 2007. године, службени језик у Црној Гори назива се „црногорским“ али је попис становништва из 2011. године показао да 42 одсто грађана сматра да им је матерњи језик српски, док је за 37 процената становника матерњи језик „црногорски“.