У том контексту, Блумберг указује да се већина Срба у БиХ, заједно са својим лидером Милорадом Додиком, оштро противи чланству те земље у НАТО, за разлику од муслимана и Хрвата који поздрављају ближе односе са НАТО-ом.

Агенција истиче да је НАТО ове године већ једном потиснуо Русију у борби за утицај на некада комунистичком истоку Европе, а да се сада спрема за још једна обрачун „на месту највећег насиља на континенту од Другог светског рата“.

Како објашњава, након што је Алијанса примила Црну Гору у своје чланство, „бацила је око“ на БиХ, земљу у којој је покренула своју прву борбену операцију 1995. године.

Ипак, упозорава се у тексту, у БиХ и даље постоји опасност од кључања етничких тензија, које су се додатно појачале прошле недеље, када су министри спољних послова НАТО-а поново покренули програм који је једну деценију био „успаван“ — Акциони план за чланство (МАП) БиХ у НАТО.

Наводи се и да је Додик, ког описују као савезника руског председника Владимира Путина, који представља Србе у Председништву БиХ, рекао да неће подржати „ништа што значи било какву инклузију у војну алијансу, НАТО или нешто друго“.

С друге стране, истиче Блумберг, бошњачки члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић рекао је да је чланство у НАТО међу „најважнијим спољнополитичким циљевима“.

С њим је сагласан, наводи америчка агенција, и хрватски члан Председништва БиХ Жељко Комшић, који је рекао да је чланство у Алијанси приоритет и подсетио да је некадашњи српски члан председништва Небојша Радмановић подржао Акциони план 2009. године, када се о њему први пут дискутовало.

Међутим, агенција напомиње да је Додик рекао да се геополитичка ситуација данас променила.

Подсећа и да су бивше југословенске републике Словенија, Хрватска и Црна Гора већ постале чланице НАТО-а, а да је Македонија у јулу позвана да се придружи Алијанси.

У тексту се подсећа и да је Дејтонским споразумом 1995. године формирана држава са два ентитета, али наводи да је њиме створена „слаба централна влада“, која се састоји од група које „ометају доношење одлука, економски развој и политичку хармонију док се препиру око питања која се крећу од расподеле буџетских средстава до тога која застава би требало да се вијори када се сретну“.

Блумберг наводи да Додиково противљење ближим односима са Алијансом има историјске разлоге, те подсећа да је НАТО бомбардовао снаге босанских Срба последње године рата у Босни, након злочина у Сребреници, као и да је бомбардовао Србију 1999. године.

Агенција подсећа да је руски министар спољних послова Сергеј Лавров раније овог месеца оптужио НАТО и ЕУ да убрзавају напоре како би наставили да освајају регион и да дају земљама лажан избор да морају да се придруже или Русији или Западу, док с друге стране генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг каже да би Алијанса волела да види да БиХ пристаје на додатне мере, које су потребне за евентуално чланство.