Македонци су одбацили ову медијску, психолошку, политичку и пропагандну агресију на народ и то је трагедија ових дана — да је добар проценат народа који је заиста био окренут према Западу променио мишљење и престао да на Запад гледа као на нешто демократско, нешто напредно и успешно.
Ово за Спутњик каже Цветин Ћилиманов, новинар и бивши саветник македонског председника Ђорђа Иванова. Он додаје да је у Македонији последњих неколико година вршен велики притисак како би се дошло до овог тренутка — да се иде на референдум како би Македонија променила име и како би након тога та земља постала чланица НАТО-а, а некада у будућности и Европске уније.
„Тај притисак сте сви видели последњих дана. Први пут је Македонију посетила немачка канцеларка Ангела Меркел, затим амерички секретар одбране, а Федерика Могерини практично има резервисану хотелску собу у Скопљу на неодређено време. Вршен је, дакле, озбиљан притисак на земљу како би се доказала припадност тој некој евроатлантској страни, која заправо никада није ни била доведена у питање. Македонци су увек хтели да тргују са Европом, да путују у Европу, а када је реч о безбедносним питањима, Америка је увек била гарант за безбедност у региону“, каже Ћилиманов.
Међутим, додаје саговорник Спутњика, начин на који се дошло до ове недеље, 30. септембра, представљао је отворен напад на једну политичку опцију, конзервативну политичку опцију у Македонији, која се сматра носиоцем македонског националног идентитета.
„Последњих година били смо сведоци да одређени политичари из Вашингтона, из прошле и садашње администрације, као и из Брисела, отворено заузимају једну политичку страну и нападају конзервативну опцију у Македонији, а као изговор, да би оправдали директно мешање у унутрашње ствари Републике Македоније, говорили су како су Македонци наводно проруски оријентисани и да постоји нека снажна проруска опција у овој земљи која се мора сузбити“, оцењује Ћилиманов.
Како наводи, ово уплитање у унутрашње послове Македоније у ствари је окренуло велики део Македонаца против Запада.
„Македонци су одбацили ову медијску, психолошку, политичку и пропагандну агресију на народ, и то је трагедија ових дана, да је добар проценат народа који је заиста био окренут према Западу променио мишљење и престао да на Запад гледа као на нешто демократско, нешто напредно и успешно“, категоричан је Ћилиманов.
На питање како гледа на говор председника Македоније Ђорђа Иванова у УН и да ли ће његов позив на бојкот утицати на грађане Македоније, његов бивши саветник каже да овај референдум практично није имао другу страну.
„Имали смо само једну страну, која трчи на референдум, а конзервативна страна, која је одувек била против оваквог напуштања позиције суверенитета и националног идентитета Македоније, није била заступљена јер су били под страшном претњом западних страних гостију у Македонији. Иванов је остао доследан сопственим позицијама, уставу ове земље и заклетви коју је дао. Остао је при томе да су важнији македонски национални интереси и суверенитет земље од обећања да ћемо некада бити чланица ЕУ само ако напустимо све те позиције“, примећује Ћилиманов.
Како каже, покрет за бојкот референдума је био неорганизован и иза њега није било политичке партије. Са друге стране, председник Иванов није члан политичке партије, што налаже и устав Републике, нити има партијску структуру иза себе.
Међутим, додаје Ћилиманов, било је импресивно ових дана видети како се људи сами организују преко социјалних мрежа и неформалних канала, суседских и породичних, како би одбили невероватан притисак да изађу на гласање.
Према његовим речима, људи су и без вођства, изузев председника Иванова, ипак нашли начин, јер је, каже, доминантна жеља пре свега етничких Македонаца, већинског народа у овој земљи, да не изгубе земљу, једину државу коју Македонци имају у свету.
Они, каже Ћилиманов, схватају да референдум води ка губљењу суверенитета и да немају где да иду после тога.
„То и јесте разлог бојкота. Извршен је притисак на Македонију, земљу која је увек била за отворене везе са Западом, али која није хтела да направи овај одвратни компромис и да се понизи пред суседним земљама, пред западним земљама. Нисмо схватали зашто је потребно то понижење да бисмо били члан Европе. Што је најстрашније, можда и тиха већина народа сада тако размишља, да неће заборавити ову увреду и овај напад на Македонију“, закључује Ћилиманов за Спутњик.