Без закона којим се уређује рад невладиног сектора нема суверенитета – да је то тако види се по вестима које долазе из Америке након објављивања података о томе шта је све финансирао УСАИД, коментарише адвокат Бранко Лукић вести да је Влада Републике Српске усвојила нацрт Закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација, у јавности познатом као закон о страним агентима.
Како је рекао министар правде Републике Српске, Милош Букејловић, циљ је боља контрола и спречавање страног утицаја, а не забрана или цензура ових организација.
Нацрт закона требало би да се нађе на дневном реду идућег заседања Народне скупштине Републике Српске, а према његовом слову, забрањено је политичко деловање или политичка активност непрофитних организација, што подразумева забрану финансирања политичких кампања или субјеката у предизборном или у фази кампање.
Законом се не забрањује нити се ограничава рад НВО, него се планира да се уведе механизам за бољи надзор њиховог деловања, али и извора финансирања у складу са демократским стандардима, али и међународним праксама, истакао је Букејловић.
Истовремено, председник Републике Српске Милорад Додик упозорава да су бројне невладине организације, медији и новинари били финансирани америчким средствима путем УСАИД-а, и то у износу од 402 милиона долара у последње четири године.
Закон враћа суверенитет Републици Српској
Према Лукићевим мишљењу, то што је Трамп суспендовао рад УСАИД-а умногоме олакшава усвајање закона о страним агентима у Републици Српској, јер и Трамп покушава да се отараси, како каже, истог зла – исте невладине организације које угрожавају суверенитет Републике Српске, угрожавају и суверенитет САД.
„Међународном капиталу не одговара ни једна државност и ни једна држава. Они желе само безобличну масу радника, која ће да слуша само њих који нису изабрани. А пошто нису изабрани, никоме и не одговарају, нема никаквих алата контроле њиховог рада, а желе да владају и управљају светом. Дакле, у моменту када се Трамп бори против исте аждаје, сигурно је да ће бити много лакше да се тај закон прихвати у скупштини Републике Српске, него у време Бајдена који је управо радио за ту структуру“, сматра Лукић.
Нашем саговорнику је, како каже, изузетно драго што је политичко вођство Републике Српске смогло снаге да пошаље нацрт оваквог закона у скупштинску процедуру. Овај закон један је од услова политичког опстанка Милорада Додика.
„Знамо да је против њега највише радио амерички амбасадор заједно са Шмитом, отворено су се мешали у политички живот Републике Српске, покренули су чак и овај судски поступак са намером да Милорада Додика искључе из политичког живота“, истиче Лукић.
У пракси, примена закона о страним агентима даће прилику Републици Српској да се ресуверенизује, сматра Лукић, односно да поврати ону количину суверенитета који поседује у оквиру БиХ. Лукић подсећа да је суверенитет Републике Српске нарушен деловањем високих представника и Запада, уз помоћ невладиних организација.
„Сигурно ће бити лакши маневарски простор Србима у Републици Српској без притисака и унутрашњег деловања против народа Републике Српске од стране невладиних организација“, истиче он.
Моменат и за Србију
Истим путем којим је кренула Република Српска, требало би да крене и Србија, каже Лукић, који је народни посланик у српском парламенту. Он подсећа да је његова посланичка група „Ми, глас из народа – др Бранислав Несторовић“ већ предлагала овакав закон и да ће то учинити поново. сличан предлог поднела је и посланичка група Покрета социјалиста Александра Вулина.
Моменат за усвајање оваквог закона је добар, не само зато што се Београд, Бањалука и Вашингтон налазе на истој страни, већ и зато што је Трамп преокупиран другим проблемима. То што су нађени трагови да је УСАИД у сарадњи са другим невладиним организацијама радио и против актуелног америчког председника је његов лични обрачун са УСАИД-ом.
„Не верујем да ће нам сунце сванути са Запада, ни са Трампом. Јесте можда мало лакше али он сигурно неће доћи овде да нам помаже. И неће му бити драго када укинемо неконтролисано функционисање невладиних организација. Оне ипак раде и за њега. Због тога би требало да и Србија искористи моменат и заокружи законодавство у погледу регулисања рада невладиног сектора. Макар морамо да знамо ко и колико уплаћује невладиног сектора“, закључује Лукић.
