Бискуп је најпре рекао да су браниоци Гвозданског светли пример љубави према домовини и жртве за њу, преноси хрватски портал Индекс.

„Познато нам је како су пред јачом турском силом храбро три месеца одолевали и нису прихватали неколико позива на предају, чиме су могли спасити властите животе. Али, они су радије остали на бранику утврђења Гвозданско и на бранику Домовине неголи се покорити непријатељу и његовој сили. Та борба до краја ресила је и реси наш хрватски народ, било да су нас тлачили Турци, било комунисти, било Срби. Све смо те зулуме, прогоне и агресије храбро одбијали јер смо имали појединце који су нас водили у том отпору и борби за своју земљу“, казао је Кошић.

Онда је прешао на земљотрес, за који је рекао да је он данас највећи непријатељ.

„Он пустоши, завија у црно, руши куће и цркве, тера нас с наших вековних огњишта и прети да нестанемо, да у овим деловима Лијепе наше више не живе Хрвати. Пре тога нас је погодила пандемија, која додуше није заратила само против нас него против целога света и свих људи. И трећи је, већ 25 година присутан непријатељ који је у нама самима, а зове се изумирање: не рађају се деца, све нас је мање и нестајемо“, додао је бискуп Кошић.

„Који је наш одговор, како се попут браниоца Гвозданског храбро борити – и победити те данашње непријатеље? Потрес је тешко предвидив, не можемо се против њега борити као против Турака, комуниста или Срба. Он је подмукао непријатељ који све напада, не гледа ко је ко нити долази најављен, никад не знамо када ће ударити и што ће срушити, кога протерати из његовог дома, коме ће се дословно одузети тло под ногама. Међутим има лека тој пошасти. То је наша хришћанска љубав“, закључио је Кошић.