Др Стевица Деђански из Центра за развој међународне сарадње овим речима коментарише нови Инцков предлог да се српском члану Председништва БиХ Милораду Додику забране путовања у све земље ЕУ и УН, ако не преименује назив Студентског дома на Палама који носи име Радована Караџића.

Инцкова уцена: Скинути таблу Радована Караџића

„Инцко проналази сваку могућу глупост како би напао Републику Српску. Ово сада је, могу слободно рећи, врхунска будалаштина јер је Радован Караџић, за разлику од ратних актера које славе Бошњаци, био први председник Републике Српске, и човек који је заслужан за њено стварање,“ истиче наш саговорник.

Како каже, из овог потеза јасно се види да Инцку не смета Радован Караџић или Милорад Додик, већ Република Српска и интерес српског народа.

„Инцко је неко ко највише ради на томе да не дође до помирења два народа, јер људи као он и они који стоје иза њега могу да функционишу само ако нема мира. Јер, ако би прекинули са таквом политиком, његова улога би била непотребна,“ каже Деђански.

Зашто су Орић и Готовина подобни

Наш саговорник подсећа на чињеницу да Бошњаци на сваком ћошку величају Насера Орића за кога постоји мноштво доказа да је чинио ратне злочине, а гост је на готово свим државним скуповима које организује Федерација, а високи представник није никада реаговао.

„То је најбољи пример дуплих аршина и тога ко ради на помирењу, а ко на томе да до помирења не дође већ да се ситуација закомпликује. Нама одговара мир али некима не, па зато овакве проблеме праве,“ наглашава Деђански.

Он каже да тај систем двоструких аршина када су у питању актери ратних дешавања са простора бивше СФРЈ није својствен само Босни и Херцеговини, и подсећа да и Хрвати и Албанци на сва уста величају своје људе који су за њих – „хероји“.

„Њихове елите остале су заглављене у деведесетим и они и не умеју и не желе да изађу из тога.  У Хрватској је Анте Готовина главни гост на обележавању погрома над Србима, држи говоре и весели се уз Томпсона,“ додаје Деђански.

Терористи ОВК се славе као хероји

Међународна заједница на то не реагује, а слична прича је и на Косову, додаје Деђански. Тамо се на сваком кораку могу видети спомен обележја, па чак и читави комплекси који су посвећени ОВК терористима и њиховим лидерима.

„Неки чак се славе и величају и злочинце из Другог светског рата, као што су усташки злочини. Нико не спомиње „жуту кућу“, а они који су та злодела спроводили на Косову су хероји,“ напомиње наш саговорник.

Мало је рећи да су у питању двоструки аршини, напомиње Деђански. Он подсећа на патолошку мржњу према народу који је доминантан на Балкану, а који је, на жалост, упао у историјски вакуум и смештен је позицију да га највише оптужују за злочине, икао имамо пола милиона прогнаних Срба и највише настрадалих.

„Сад морамо стално да се бранимо од оних који су били и понашали се сто пута горе од нас“, на жалост, додаје он, томе и те како доприносе такви људи као што је Инцко.