Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији организује, на Тргу Републике у Београду, дочек „Српског зида плача – Сребреница“, са фотографијама убијених сребреничких Срба.
Српски зид плача подсјећа на страдање српског народа на простору Сребренице у протеклом рату, кроз фотографије убијене дјеце, стараца, жена и бораца. Требало би да сутра буде постављен испред Скупштине Србије, а организатори кажу да српске жртве из Сребренице још нису дочекале правду. У Београду је данас промовисан и зборник „Преиспитивање Сребренице: Зборник радова са научно-стручних скупова о Сребреници 2015. и 2016. године“, објављен у сарадњи Представништва Српске у Србији, Музеја жртава геноцида у Београду и Фонда стратешке културе из Москве.
Зборник садржи радове у којима се анализирају догађаји из јула 1995. године, као и радове о страдању Срба сребреничког краја, с циљем утврђивања праве и пуне истине.
– Циљ да почињемо и да доведемо се у ситуацију да истину утврђује наука и струка, да та политичко-пропагандна матрица се потпуно елиминише јер на тај начин сигурно доприносимо миру и стабилности у региону – истакао је директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић.
Потпредсједник Скупштине општине Сребреница Радомир Павловић сматра да истина о српским страдањима тешко продире у свијет, и да би требало јавност подсјећати на њих јер је истина најјаче оружје.
– Немогуће је да за убиство за 3.500 Срба на тим просторима ниједан Бошњак није одговарао, какво је то право, каква је то правда? А ја сам био једини љекар на том терену и учествовао сам са професором Станковићем на асанацији терена и знам начине и звјерства која су радили друга, бошњачка страна у односу на нашу – нагласио је потпредсједник СО Сребреница Радомир Павловић.
Музеј жртава геноцида у Београду Сребреницу посматра у ширем историјском контексту, а објавили су и више публикација о страдању Срба у тим крајевима у 20. вијеку.
– Зборник најновији „Преиспитивање Сребренице“ говори између осталог о страдању Срба у Сребреничком крају у рату у БиХ 1992 -95. године – каже в.д. директора Музеја жртава геноцида у Београду Вељко Ђурић Мишина.
Важно је да се не одустане од тражења праве истине, која је једна и недјељива, а тек ће пуна истина представљати израз искреног пијетета према свим невиним жртвама на свим странама и залог трајног мира и помирења на нашим просторима, речено је приликом представљања зборника.
Тагови: Београд, Косово, Срби, Сребреница