Одлуку о сазивању изборног Сабора донио је крајем децембра Свети архијерејски синод, након што се 20. новембра упокојио Његова светост патријарх Иринеј послије здравствених компликација изазваних вирусом корона.

Према Уставу СПЦ, српског патријарха бирају епископи на изборном Сабору, а кандидат може бити свако ко је епархијски епископ најмање пет година.

Од 47 активних и умировљених владика, који ће гласати, њих 31 испуњава услов да заузме мјесто српског патријарха јер имају више од пет година епархијске службе.

Према процедури, Сабор, чији су равноправни чланови сви митрополити и епископи СПЦ, бира тројицу кандидата тајним гласањем. За рад је потребно учешће најмање двије трећине чланова Светог архијерејског сабора СПЦ.

Они се заклињу да ће водити рачуна само о добру и интересу Цркве, народа и отаџбине, те да ће гласати за најбољег.

Потом се гласа тајно, листићима, а сваки од тројице кандидата за новог патријарха мора добити више од половине гласова, стога, приликом избора, постоје најмање два круга гласања.

Када се сазнају имена тројице кандидата која су добила натполовичну већину гласова, прелази се на бирање апостолским жријебом током службе призива Светог Духа.

Током те службе, коју служи најстарији архијереј по хиротонији, листићи са именима тројице кандидата стављају се у засебне коверте, а оне се затим стављају у Јеванђеље.

Суштина овог чина је у вјеровању да су чланови Сабора изабрали кандидате према људским врлинама, а да је Божија воља који је од њих тројице достојан трона патријарха српског.

У тачно одређеном дијелу службе, један од монаха, којег је за то изабрао Сабор, извлачи коверту са именом новог патријарха.

Блаженопочивши патријарх српски Иринеј упокојио се 20. новембра у Београду од посљедица вируса корона, а сахрањен је 22. новембра у крипти Храма Светог Саве у Београду.