Не стишава се бура око најаве подгоричке власти да би имовина Српске православне цркве могла постати државна.

Председник Црне Горе Мило Ђукановић изјавио је у понедељак да та држава „нема намеру да отме ниједан метар туђе територије“, али да неће дозволити да се отима оно што јој припада. Поручује да није битно да ли неко носи одело или мантију, јер сви морају да поштују законе.

Књижевник Матија Бећковић је за РТС рекао да овако нешто није могао ни да предвиди прошле године када му је био онемогућен улаз у Црну Гору.

„Нисам могао предвидети шта ће се догодити јер је у мојој памети члан законика књаза Данила у којем пише да је Црна Гора отворена. Али није отворена за Србе. Нисам приметио да су неком другом забранили, јер се то односило искључиво на професоре Универзитета у Београду и једног песника“, рекао је Бећковић и додао да га је „мало срамота да каже да има и црногорско држављанство“.

Епархија Српске православне цркве у Жичи је рођена 1219. године, а исте године је формирана и Зетска епархија. На питање шта је народ у Црној Гори спреман да уради како би одбранио светиње, Бећковић иронично каже да ће „морати да их преименује“.

„Мораће да их преименују, од Савине на мору до Савиног извора на врху Дурмитора. Не знам како ће Савине воде и Савина Почивала и Савини извори бити преименовани“, рекао је песник.

У Црној Гори налази се 650 светиња. „Цела Црна Гора је украшена, нарочито Бока. Нема ниједног брда које није закровљено неким храмом, и ниједног храма у коме нису Немања и Свети Сава. Ја не разумем шта би Срби бранили, ако не би бранили своје храмове. И како је могуће да они буду једини народ који нема своју цркву“, навео је Бећковић.

Црногорци и Срби 

Бећковић истиче да су се у Црној Гори поделили на Црногорце и Србе, тако да Његош, Јанко Вукотић, Гаврило Дожић и Амфилохије Радовић нису Црногорци.

Подсетио је и да је Милован Ђилас у једном говору после рата рекао да нико није успео у Црној Гори да уради две ствари – да одвоји Црну Гору од Русије и Србије.

„Није погодио. У наше време се Црна Гора одвојила и од једних и од других. Русији је увела санкције, а Србији само што није објавила рат“, навео је Бећковић.

Књижевник указује да је важно да се одбране светиње, које су нападане и раније.

„Није први пут да се насрће на манастир Острог, али Острог је прецизна вага. У народном предању се каже и верује да када је стање редовно у држави, онда ћивот Светог Василија не може да се помери. Покушавали су да га подигну, али нису могли. Али, када је нередовно стање, ћивот је лаган као перце и може га однети и дете. Тако се тај ћивот склања и Свети Василије штити свој народ“, испричао је Бећковић.

Ово се, додаје, никад није дешавало – „они су наддрљали дрљави закон“. „Нова Црна Гора није стара, само је стара Црна Гора. Очекивао сам да ће новине да уводе унапред, а не уназад и да неће преводити на црногорски већ написане књиге, већ да ће покушати да напишу нешто на црногорском. Они су преводили ‘Горски вијенац’ на црногорски, па сам морао да напишем стихове: Да је Његош знао црногорски, како ли би тек онда написао ‘Горски вијенац’, кад га је на српском написао овако„, закључио је Матија Бећковић.