БЕЋКОВИЋ: Гријех је што није направљен списак српских жртава

Академик Матија Бећковић рекао је да Срби немају свој Јад Вашем и да је велики гријех што Србија коначно не направи списак српских жртава. Он је оцијенио да је велика грешка да о српским жртвама, не само што не зна свијет, него скоро и да Срби заборављају.

– Херцеговина је подигла, како је израчунао академик Екмечић, једанаест устанака за своју слободу. Имао сам сада прилику да будем у Требињу које је вјероватно најљепши град, не само у Републици Српској. Ту је послије толиких деценија неправди на брду изнад града сахрањен Јован Дучић, који је умро 1943. године у Америци, а већ 1941. године је написао пјесму „Врбас“, о страдању Срба у НДХ. Али та пјесма је била забрањена, мада у њој нема ничега сем оплакивања невиних жртава. И те жртве и те јаме у које су бачени биле су бетониране, нису никада пописане – рекао је Бећковић.

Он је навео да Срби нису пописали своје невине жртве да се не би замјерили онима који су херцеговачке јаме напунили људима, а да је Дрина постала много већи и тврђи зид него што је берлински.

– Послије толиких жртава створена је Република Српска и она је толики проблем – рекао је Бећковић.

Показало се, каже Бећковић, да је она нека међа међу вјерама и цивилизацијама, између супериорних и инфериорних цивилизација, нација и вјера и да је сад та метафизика некако угрожена тиме што су ови људи изборили толиким жртвама да могу слободно да живе у 21. вијеку.

– Ту се покреће неки закон старији од људског разума, сад то боде очи. Приговара им се зашто славе свој рођендан и славу, што је запамћено само у најнеславнијим и неслободнијим временима – додао је он.

Академик Бећковић је рекао да мало ко зна да је само за Србе било „стотину за једног“, „стотину за убијеног“, „педесет за рањеног“.

– Кад се каже да је бомбардована Југославија… није, бомбардована је Србија. Па и сад кад је НАТО бомбардовао. Авиони су прелетјели цијелу Југославију да би изручили те бомбе на Београд – рекао је Бећковић.

Он је навео да су то Срби у име братства и јединства сакрили од самих себе, да би „данули душом“ и живјели сношљивије.

– Али, то је резултирало тиме да се тврди да тих жртава није ни било, да су неки други били жртве, а да смо ми поробили оне за које смо мислили да смо их ослободили. Немање те читуље, небрига о толиким невиним жртвама нам се осветило – каже он.

Према његовим ријечима, да није било Јевреја који су поред вјечне ватре у Јад Вашему исписали „Јасеновац“, то би се избрисало, као што је на неки начин избрисано на јасеновачком пољу гдје је подигнут цвијет.

– Гледао сам сељаке са Козаре који кад дођу не знају гдје да запале свијећу, јер то није предвиђено. Не знате да ли је то симбол за пјесму љета или ће ту да се људи вјенчавају или ће бити једно од највећих стратишта у Европи, као што је Аушвиц или Матхаузен – рекао је Бећковић.

Тагови: Матија Бећковић, Срби