БАЊАЛУКА: У записнику са рочишта Дудаковићу детаљно описани злочини над Србима

РТРС је у посједу Записника са рочишта о одређивању притвора Атифу Дудаковићу. У Записнику су описи догађаја, у којима ратни командант Петог корпуса наређује ликвидације српских војника и цивила. Детаљано су описани злочини над Србима у четири западно-крајишке општине и Бошњацима из тадашње Аутононме Републике Западна Босна. Иако је Суд утврдио основ сумње, то судији Дарку Самарџићу није било довољно да Дудаковићу одреди притвор.

У најупечатљивијим дијеловима Записника, некадашњи саборци описују бројне ситуације у којима је Дудаковић, како свједоче, лично наредио убиства српских војника и цивила.

“Доласком у Рамиће, припадници Петог корпуса су нашли рањеног војника Војске Републике Српске, којег су донијели пред Атифа Дудаковића и рекли да га више не могу носити, јер пуно крвари. Дудаковић је наредио Хусеину Балагићу да рањеног војника убије, што је овај и учинио пуцњем из ватреног оружја. У истом мјесту, Драган Дујковић из Зворничке бригаде се предао припданицима Петог корпуса. Дудаковић га је кратко испитао, а затим наредио да буде убијен. У заробљеника је пуцао Ејуб Кожењић звани Зајко из 510. бригаде, пуцајући из ватреног оружја”.

У Записнику су имена неколико десетина српских цивила које су Дудаковићеве јединице убиле у селима општине Босански Петровац. Детаљано су описане и ликвидације неколико група војника и цивила код некадашњег мотела у овом граду.

“У пријеподневним сатима, иза тадашњег мотела, Атифу Дудаковићу је доведено седморо цивила српске националности. Он је тројици својих пратилаца наредио да убију заробљенике. То су ови и учинили пуцајући из ватреног оружја”.

Судији су предочена и свједочења о ликвидацијама заробљених војника, лојалних Фиктету Абдићу. Детаљно је описана и тортура којој су били изложени Ариф Вуковић и Адис Шабић. Потпуно голи, уз бројна злостављања, вожени су на хауби војног аутомобила од Изачића до Бихаћа.

“Руке су им везали на леђа, да не могу заклонити гола тијела. Везали су их опасачем за врат, повремено заустављали возила и водали као псе, пред грађанима. Тукли су их и полијевали алкохолом. У таквом стању су их довезли Атифу Дудаковићу пред један угоститељски објекат у Бихаћу”.

Ови и бројни слични наводи из Записника Суду нису били довољни да Дудаковићу одреди мјеру притвора. Одлука је утолико нелогичнија што је Суд у овом случају утврдио основ сумње. Како тек правдати процјену да Дудаковић неће утицати на свједоке, ако је познато да су они припадници Корпуса којим је командовао?