Иницијална уредба је донета 2001. године, као и критеријуми за увођење америчких санкција да би се, како је синоћ саопштено из Беле куће, решили изазови као што су корупција и други потези којима се опструирају кључне институције и међународни споразуми.

Бајден је уредбом наложио санкцонисање сваке особе за коју Министарство финансија, у консултацији са Стејт департментом, утврди да је „одговорна или да је саучесник, директно или индиректно ангажована у акцијама или политици које прете миру, безбедности, стабилности или територијалном интегритету било ког подручја или државе на Западном Балкану и подривају демократски процеси и институције у региону“, објављено је на сајту Беле куће.

Казненим мерама би биле обухваћене и особе које су одговорне за „озбиљно кршење људских права и које су умешане у корупцију у региону, укључујући проневеру јавних средстава, отуђење приватне имовине за личну корист или у политичке сврхе и мито“.

Како је саопштено из Беле куће, ова уредба такође омогућава да се санкционишу актери који су умешани у „кршење или акције којим се опструише или угрожава примена било ког споразума о регионалној безбедности, миру, сарадњи или међусобном признању, оквира или механизма повезаног са Западним Балканом“.

Новом уредбом су обухваћени и Преспански споразум из 2018. године, Охридски оквирни споразум, Резолуцију 1244 и Дејтонски споразум, као и Међународни механизам за кривичне судове, који је наследник Хашког трибунала.

Ситуација на територији бивше Југославије током протекле две деценије је сложена и укључује подривање послератних сукоба, као и широко распрострањену корупцију у многим институцијама на овом подручју. Овакав поредак представља претњу националној безбедности и спољној политици региона, оценио је Бајден.

Бајден је поручио да подручје Западног Балкана мора поштовати закључке Виског представника и Међународног кривичног суда за бившу Југославију.