Бадњи дан – дан кад се у кућу уноси срећа, здравље, напредак

© www.globallookpress.com © Predrag Milosavljevic/XinHua

Бадњи дан започиње рано и траје до касно – ујутру, пре изласка сунца, домаћин одлази у шуму по бадњак, који се тек са првим мраком уноси у кућу. Уз дрво се дарује и жито да би наредна година била плодна. Обавезно је и уношење сламе, а на тај начин се приноси жртва духу Христа који је рођен на слами. Срби Божић обележавају од памтивека, а бадњаком, односно божићним дрветом, у кућу се уносе срећа, здравље и напредак, пише РТС.

Симбол бадњака

Бадњи дан назван је по сеченој грани храста – бадњаку. Ово мла­до др­во, обич­но хра­сто­во, сим­бо­ли­ше Хри­ста и ње­гов ула­зак у свет. Ло­же­ње бад­ња­ка пред­ста­вља то­пли­ну Хри­сто­ве љу­ба­ви. За­тим, бад­њак је под­се­ћа­ње на др­во ко­је су па­стири до­не­ли у пе­ћи­ну и ко­је је пра­вед­ни Јо­сиф за­ло­жио ка­ко би се тек ро­ђе­ни Бо­го­мла­де­нац за­гре­јао у хлад­ној пе­ћи­ни.

Бадњак је симбол новог живота и наде. Има још јед­но ту­ма­че­ње: бад­њак је на­го­ве­штај Хри­сто­вог стра­да­ња и Ње­го­вог кр­ста. Име бадњак повезано је са речју бдети будући да се на тај дан бдело чекајући Рођење Господа и Спаса Исуса Христа. Сла­ма ко­ја се уно­си у ку­ћу под­се­ћа­ње је на ону сла­му из ја­са­ла на ко­ју је Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца по­ло­жи­ла тек ро­ђе­ног Го­спо­да. Та­мјан ко­јим се ка­ди ку­ћа, као и да­ро­ви ко­ји се ста­вља­ју у сла­му, под­се­ћа­ње су на да­ро­ве ко­је су до­не­ли му­дра­ци са Ис­то­ка и њи­ма да­ро­ва­ли Но­во­ро­ђе­ног Хри­ста, пише на порталу СПЦ.

По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца, а оно што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем. Током сече, води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу, односно не сме се зауставити на неком дрвету, а када се донесе кући, усправи се поред улазних врата, где стоји до увече, уочи Божића, када се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу. Уз печеницу и Бадњак, уноси се и слама која се посипа по целој кући.

Када се унесу печеница, Бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар „Рождество твоје“, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Обично се припрема пасуљ пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела. Бадњи дан и Божић нераздвојни су не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих. Народни обичаји око Бадњег дана стари су вековима и до данас се доста њих изгубило или заборавило.

Један од обичаја је да се уз бадњак у кућу уноси и жито како би наредна година била плодна. На Бадње вече се не спава, већ се бди и очекује тренутак рођења Христовог. Према веровањима и на Бадњи дан ништа не треба износити из куће.

У православним храмовима се служи литургија, као и вечерња служба са паљењем бадњака. У Храму Светог Саве у Београду литургија на Бадњи дан се служи од девет сати, а паљење бадњака у 16 часова. Божићна литургија почеће у поноћ, као и ујутру у девет сати.

Овај празник обележевају све православне цркве и верници који поштују јулијански календар, дакле поред наше, обележевају је и Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, старокалендарци у Грчкој, као и монаштво на Светој гори и египатски Копти.

Обичаји на Бадњи дан у Русији

Српска и руска божићна традиција разликују се у обичајима, али деле снажну верску симболику. Док је у Србији централни обичај сеча и паљење бадњака уз традиционалне стихове „Колико варница, толико парица“ и кувано вино, у Русији се Божић обележава свечаним украшавањем храмова, јелкама и постављањем јасала са приказом Христовог рођења. За Сочељник, како се још назива Бадњи дан је посебно важан пост – верници традиционално не једу до појаве „прве звезде“, која данас симболично представља свећу на крају литургије, након чега је дозвољен оброк.