„Лепо је и благословено угостити своје рођаке и пријатеље у свом дому на дан крсног имена, али је још лепше и благословеније, нарочито у оваквој здравственој ситуацији, бринути о добробити свих наших ближњих. Сматрамо да је умесно да се крсне славе, којих је доста у наредних пар месеци, по нашим домовима овога пута прославе у ужем кругу, уз благослов дома од стране свештеника или благосиљање славског колача у храмовима“, наводи се у саопштењу објављеном на сајту Митрополије црногорско-приморске.

У саопштењу се указује на сложену и, како се наводи, потенцијално изузетно опасну епидемиолошку ситуацију у Црној Гори у вези са свакодневним порастом броја заражених новим вирусом корона. У том контексту, апелује се на православне вернике и све грађане да поштују здравствене мера и прате упутства лекара.

„Видимо да епидемија овога вируса погађа, како Црну Гору, тако и цели регион, Европу и читав свет. Не сме се свакако дозволити да ова болест заустави живот, па ни духовни и црквени живот, али је неопходно да се придржавамо, колико је год могуће, мера предострожности, како би умањили штетне друштвене последице епидемије и, што је најважније, утицали на смањење броја изгубљених живота због ове болести, која, иако погађа све узрасте, ипак највише живота узима међу нашим најстаријима“, истиче се у саопштењу.

Подсећа се да је СПЦ у Црној Гори одмах по проглашењу епидемије у марту прекинула организацију масовних литија и да је многе друге активности свела на минимум или их привремено обуставила.

„Како народ одавно паметно вели — није свако зло за зло. Можда је ово одлично време да се подсетимо да је крсна слава, првенствено и изнад свега, духовно славље, којим се подсећамо на дан кад су наши преци примили спасоносну хришћанску веру, те да тај дан проведемо молитвено и благословено. Знамо да, нажалост, наше прославе често знају да прерасту у забаве у којима се заборавља дух побожности и умерености, удаљавајући нас тиме од њиховог смисла и значаја. Прослава славе у време епидемије може да буде прилика да нагласак у нашем слављу поставимо управо тамо где он треба да буде — у молитви и благодарности Богу“.