АНТИЋ: Ако је Српска као НДХ, да ли је Инцко као Хитлер?

Изјава високог представника којом пореди дан оснивања РС и дан оснивања НДХ је непримерена. Најбоље би било да се међународна заједница захвали Инцку на досадашњим услугама.

Одавно Запад у садејству са бошњачким политичарима покушава да докаже да је Република Српска геноцидна творевина, а Валентин Инцко, високи представник међународне заједнице у БиХ, можда је отишао и најдаље у тој намери упоредивши 9. јануар и стварање РС са формирањем фашистичке Независне Државе Хрватске 10. априла 1941. Та два датума су неупоредива, сматра историчар Чедомир Антић, аутор „Историје Републике Српске“. НДХ је била сателит Трећег рајха, геноцидне творевине са којом је савремена Немачка раскинула све континуитете, почиње Антић. Штавише, Бошњаци одузимају легитимност 9. јануару 1992. када је РС основана, а за датум формирања РС тенденциозно узимају 21. новембар 1995, када је у Дејтону добила међународни легитимитет.

Са друге стране, наставља Антић, Дејтонским споразумом успостављен је континуитет државности БиХ од пре 1992, а истим споразумом потврђен је и континуитет РС.

„Хашки трибунал је у неколико пресуда, посебно у пресуди генералу Перишићу, јасно нагласио да Војска РС није злочиначка војска. Дакле, она није ни СС ни Вермахт. У крајњој линији, током 20 година после рата, тај дан је слављен. Сада га је укинуо суд коме је истекао мандат. Међутим, то је озбиљан проблем када то каже високи представник, који тврди да је неутралан. Никада му није пало на памет да каже како је 1. март, дан који славе у бошњачким деловима Федерације БиХ, неуставан“, каже Антић.

Први март је годишњица референдума на коме су се Бошњаци и Хрвати изјаснили за отцепљење од Југославије. Тај референдум је, каже Антић, био противан Уставу тадашње СР БиХ.

„Када већ говоримо о континуитетима, зашто господин Инцко не говори о континуитету своје државе? Аустрија није била жртва Трећег рајха. Аустријанци су, нажалост, били бастион Трећег рајха. Чинили су 7 одсто становништва и 50 одсто ратних злочинаца. Они су земља која је, захваљујући успешној дипломатији, успела да увери свет да је Бетовен Аустријанац, а Хитлер Немац, а ни једно ни друго није тачно. Тако да би господин Инцко требало да размисли и да буде мало умеренији. Верујем да је он и антифашиста и да има добре намере, али, нажалост, те његове добре намере нису видљиве из његових дела“, објашњава Антић. Да није глупост, поређење дана када је основана РС и дана када је основана НДХ било би безобразлук, каже професор бањалучког Факултета политичких наука Милош Шолаја. „То је заиста непримерена изјава и непримерен став, и ако он одражава стање размишљања високог представника, који је ту да унапреди ситуацију после Дејтонског мировног споразума и да помогне да се БиХ стабилизује и развија, мислим да је то погрешан пример. По мом мишљењу, прави излаз био би да се Савет за имплементацију мира захвали Инцку за његове услуге или да он сам оде и да покаже да БиХ треба да и без таквих представника размишља о својој и садашњости и будућности“, каже Шолаја. Инцкова дела су, према Антићевом мишљењу, крајње нечасна. Упоређивањем 9. јануара и 10. априла Инцко је само дисквалификовао себе међу Србима и другим озбиљним људима, сматра Антић. „Да ли он заиста мисли, пошто је РС на неки начин под заштитом ЕУ у коју жели да уђе, да је он протектор геноцидне творевине, као што је Хитлер био протектор НДХ? Какве све импликације може да има такво неодговорно понашање? Али, нажалост, он је један преплаћени човек који нема овлашћења која су имали његови претходници. Немоћан је, али једнако злонамеран и једнако лош као што је био и Педи Ешдаун“, закључује Антић.

Дејтонски парадокс

Парадоксално, залагање РС за стриктно поштовање одредби Дејтонског споразума, који је донео мир у БиХ, у међународној заједници и међу бошњачком политичком и академском елитом тумачи се као ратнохушкачка политика српског ентитета и њених политичких вођа. Ради се о замени теза, сматра Антић. РС није одузела ниједну надлежност Босни и Херцеговини, већ није покушала ни да преузме неко од овлашћења која су јој незаконито одузета. У Дејтонском споразуму таксативно су набројана овлашћења централних власти. То су спољна политика, спољнотрговинска политика, царинска политика, монетарна политика, финансирање институција и плаћање међународних обавеза БиХ, имиграција, избеглице и азил, спровођење међународних међуентитетских политика и регулисање кривичних прописа, успостављање заједничких међународних комуникација, регулисање међуентитетског транспорта и контрола ваздушног промета. Ова овлашћења су, временом и вољом високих представника, проширивана тако што су високи представници одузимали овлашћења ентитетима и додељивали их централним властима.

„Шездесет четири овлашћења су одузета РС током 15-16 година, а од тога само три у складу са Уставом, па и ту има случајева, као што је укидање ентитетских војски, да, иако је Српска прихватила, под притисцима али прихватила да укине војску, није промењен Устав. Када би Уставни суд БиХ радио, као што не ради, и када га не би чинили преплаћени људи којима је одавно истекао мандат, тај суд би у једном тренутку рекао да Оружане снаге БиХ нису уставна категорија. Међутим, наравно, њих је баш брига то да раде; они су оруђе. Оруђе бошњачког национализма. Једини проблем је што су Бошњаци већином муслимани. Да су католици или протестанти, одавно не би било ни РС ни Срба у БиХ“, каже Антић.

Тагови: БиХ, Валентин Инцко, НДХ