АНДРИЈА МАНДИЋ: Црна Гора не сме бити у ешалону са Албанијом и Турском, против Србије и Русије

У суботу, 12. децембра, испред зграде државног парламента у 18 часова послаћемо јасну поруку Влади Мила Ђукановића и земљама НАТО, које су послале позивницу Црној Гори за чланство у тај војни савез, да је против тога већина грађана. Народ сматра да је референдум једини поштени начин да се реши то питање, које нас дубоко дели. Ако се према њему не понесемо како треба, последице могу бити изузетно тешке. Плашим се да би нас довеле до ивице сукоба. Ђукановићев режим дуго не води политику која је окренута интересима Црне Горе, због чега њени грађани много трпе. Ова земља не сме бити у истом војном ешалону са Албанијом и Турском, окренута против Србије и Русије! То није пут који су давно трасирали наши славни преци од којих посебно издвајам Светог Петра Цетињског и Његоша, стубове црногорске државности и укупне свести која је у Црној Гори била доминантно православна и српска.

Ово у разговору за „Новости“ истиче Андрија Мандић, лидер Нове српске демократије, чланице ДФ, организатора најављеног скупа против НАТО алијансе и њене позивнице за чланство Црне Горе. На питање како оцењује став Северноатлантског савеза да под своју контролу стави и ово мало парче црногорске земље, Мандић одговара:

– Ради се о чину којим би се заокружио цео северни Медитеран, јер једино Црна Гора није уклопљена у тај „натовски мозаик“. За позивницу је важно што огромна већина грађана Црне Горе не жели да уђу у то друштво, које их је пре 16 година бомбардовало. То питање би једном засвагда скинули са дневног реда на референдуму. Све анкете, истраживања, показују да је расположење народа такво, да желе Црну Гору војно неутралну. Уз то, за већински православни народ је битно да им државу контролише вековна заштитница Русија, која је триста година водила рачуна да Црна Гора остане и опстане као држава. Убеђен сам да би на референдуму било, најмање, две трећине грађана, који би изашли и гласали против учлањења у НАТО. Ово питање не дели само малену Црну Гору, него и човечанство.

Колико је власт последњих година Црну Гору одвојила од традиционалних савезника?

– Срамоту режима осликава неколико догађаја. Први је издаја у време напада НАТО на СРЈ 1999, када се Мило Ђукановић, као члан врховне команде, ставио на страну агресора, после чега је уследило разбијање заједничке државе, да би потом отишао корак даље признавајући лажну државу Косово, уводећи санкције нашој заштитници Русији и на крају, нешто што је директно ударило на темељ Црне Горе, а то је покушај на седници Унеска да се наше светиње на Косову и Метохији отму од нашег народа и цркве и предају на управљање Албанцима. Завршни ударац његовог агентурног рада за поједине западне центре завршава се тражењем и добијањем позивнице за чланство у НАТО, како би се Црна Гора преселила у један други цивилизацијски круг од онога коме је припадала вековима.

Како оцењујете став странке Небојше Медојевића да се неће појавити на протесту?

– То је њихово легитимно право, за разлику од оних који настоје да Црну Гору увуку у НАТО кроз парламент. У партији Медојевића сматрају да је за то најбољи лек референдум, што је и те како важно.

ПРЕЛАЗНА ВЛАДА

Да ли су преговори дела опозиције са влашћу прави начин да се дође до прелазне владе?

– Притисци и улица су се показали као ефикасно и делотворно средство у борби против режима Мила Ђукановића и Ранка Кривокапића. Нажалост, неке колеге из опозиције нису веровале да ће доћи толико велики број људи и, уместо да уваже наш позив да заједнички тражимо прелазну владу и слободне изборе, прихватају понуду Кривокапића и учествују у некаквој радној групи како би зауставили методе изборних крађа, које Ђукановић спроводи већ 20 година преко разних структура власти. Кренули су погрешним путем, али то је њихов избор.

Тагови: Мило Ђукановић, НАТО, Црна Гора