Анђелковић: Пријетња опстанку српског народа, али и прљава игра
Драгомир Анђелковић (Фото: mc.rs)
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да су Програмска декларација СДА и њен садржај пријетња опстанку српског народа у БиХ и пријетња неком новом „Олујом“, али и прљава игра да се скрене пажња са неуспјеха у економији.
– Претња „републиком БиХ“ је претња српском народу. Ово је претња опстанку српског народа у БиХ, јер је јасно да српски народ тако нешто не би прихватио – изјавио је Анђелковић Срни.
Он је указао да врх СДА чине људи који су већ једном гурнули БиХ у рат и насљедници су ратне политике.
Анђелковић је објаснио да је декларација одраз њихових жеља и намјера унитаризације БиХ, односно рат без којег је тако нешто немогуће, али је истакао и да су свјесни да то сада не могу да ураде, јер су се промијениле геополитичке прилике у свијету.
Према његовим ријечима, јасно је да СДА намеће цијелу причу да би пажњу бошњачке јавности скренули са својих неуспјеха када је ријеч о економији и побољшању живота људи.
– Намера је да скрену пажњу са тога на велике националне теме, ирационалне, али које успевају да као магнет привуку људе. Тако да овде се ради о прљавој игри, која за сада неће дати никакве, вероватно, велике последице, али такво поигравање ватром може да се покаже као опасно – сматра Анђелковић.
Анђелковић је рекао да је декларација СДА, коју је иницирао Бакир Изетбеговић лоша као и Исламске декларације његовог оца Алије из 1970. године, јер обје изазивају сукобе, мржњу, гурају БиХ у понор, те да је између два зла тешко рећи које је горе.
– У првом случају јасно је да је можда и постојала дубока вера. Овде не постоји вера. Овде се ради о геополитичким преварантима који користе те идеје да би скренули пажњу грађана са својих неуспеха – оцијенио је Анђелковић.
Конгрес СДА усвојио је синоћ Програмску декларацију у којој се наводи да је примарни и дугорочни циљ ове странке усвајање устава којим би БиХ била дефинисана као демократска, регионализована, правна и социјална држава под називом „република БиХ“, са три нивоа власти – државним, регионалним и локалним.
