„Амфилохијева последња цркавица“: Монашка заоставштина блаженопочившег Митрополита – примјер скромности и човјекољубља

Последњу цркавицу Митрополит је даровао монаху Павлу Кондићу за храну, који је тих дана у Београду спремао за штампу списе Патријарха Гаврила Дожића

О монашком животу блаженопочившег митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија речено је много.

Суштина и значај монашког живота представљени су у Јеванђељу: „И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу,
имена мога ради, примиће сто пута онолико, и наследиће живот вјечни.“ (Мт. 19,29)

Након Његовог упокојења, у јавности су се појавиле информације, ријечи свједока, да је митрополит Амфилохије од личног овоземаљског богатства посједовао библиотеку са неколико хиљада књига коју је завјештао манастиру Стањевићи и преко 40 књига и студија чији је аутор, одежде и панагије које је купио или добио на поклон и пар старих ципела са пробушеним ђоновима, у које је уметао картон да му не буде хладно.

Међутим, на фејсбук страници Манастира Стањевићи, објављен је чек од пензије у износу мањем од 100 евра, коју је Митрополит примао на основу професуре на Богословском факултету од 1976. године, а потом и као епископ Банатски.

„Амфилохијева последња цркавица! Митрополит Амфилохије, калуђер до дна бића, није имао ништа од имовине! Ни црно испод нокта! И ову цркавицу од 96 евра, колика му је била пензија која му је уплаћивана као професору Богословског факултета од 1976. а потом епископу Банатском, делио је убожјацима! Последњу цркавицу даровао је монаху Павлу Кондићу за храну, који је тих дана у Београду спремао за штампу списе Патријарха Гаврила Дожића“, стоји у пропратном тексту.

Такав је био Митрополит, чије је тијело сахрањено у подгоричком Храму Христовог Васкрсења и посуто земљом са Косова и Метохије, његове родне Мораче и највећег стратишта српског народа у мукотрпној историји – Јасеновца.