Митрополити црногорско-приморски Амфилохије негирао да је Српска православна црква (СПЦ) претрчала у табор „јелинских цркава“ и тиме издала Руску Православну Цркву, мотивисана трговином са Васељенским патријархом.
Деценијама припреман да успостави пуно јединство унутар православног свијета, Сабор на Криту, испоставило се, продубио је раздор и дао контуре за формирање „московског и цариградског блока“. Око четири петине православних вјерника и архијереја нијесу имале представнике на Сабору, због недоласка Руске, Бугарске, Грузијске и Антиохијске цркве.
Иако се вјеровало да ће Српска Православна Црква чврсто стати уз Московску патријаршију, Срби су дошли на Сабор. За такву одлуку СПЦ, аналитичари углавном „окривљују“ митрополита-црногорско приморског Амфилохија.
У првом појављивању у медијима, након Сабора, у емисији Жива истина, Амфилохије објашњава шта се, заправо, дешавало уочи Сабора и на самом засиједању православних епископа, преноси Радио Антена М.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије не спори да је недавно завршени Сабор десет православних цркава на Криту, у овом тренутку, тешко третирати као свеправославни, јер на њему нијесу учествовале четири аутокефалне цркве, прије свега Руска. Признаје и да унутар Православља, нарочито између Московске и Цариградске патријаршије, постоје стари и озбиљни проблеми. Ипак, митрополит Амфилохије истиче да ће тек наредни Сабор одлучити да ли је управо окончани био велики, васељенски и свети.
„Да би сабор био васељенски, да би био свети, он мора да донесе истините одлуке. Први васељенски сабор је признат као васељенски тек на другом сабору, и тако редом све до седмог сабора. Следећи велики сабор је онај који потврђује истинитост оног претходног“, навео је Амфилохије.
Црквени великодостојник СПЦ у Црној Гори открива да је, на његов предлог, остављена могућност да Сабор, можда и у пуном саставу, буде настављен већ за годину-двије.
На питање је ли реално да Руска, Бугарска, Антиохијска и Грузијска црква организују свој сабор и тако подијеле православни свијет на „московски и цариградски блок“, Амфилохије одговара: „Све је могуће, али бих рекао, знајући све оно што се догађа у Московској патријаршији која је ту водећа црква, да они немају такве намјере“.
Московска патријаршија наговијестила је да ће се о документима усвојеним на Криту званично огласити током јула. Но, у круговима блиским врху Руске Православне Цркве већ је саопштено да је Сабор представљао обичну дискусију и да је правна снага тих докумената „обична нула“.
„Да ли ће Московска патријаршија прихватити све текстове? Лично сматрам за пет текстова који су одобрени на Сабору, да Московска патријаршија ни друге Помјесне Цркве неће имати замјерки, јер су већ потписале нацрте у Шамбезију“, рекао је Амфилохије.
Митрополит Амфилохије признаје да су Руси били у праву када су примијетили да, у одсуству четири аутокефалне цркве, не може бити консензуса, а канон је да се одлучује једногласно. Упркос томе, увјерен је да је СПЦ правилно одлучила и да је одиграла историјску улогу ради превазилажења неспоразума Москве и Цариграда.
Амфилохије негира да је СПЦ претрчала у табор „јелинских цркава“ и тиме „издала“ Руску цркву мотивисана трговином са Васељенским патријархом! Потврђује, међутим, да је на Криту стављена тачка на узимање и давање аутокефалности 14 православних цркава! А то се Српској православној цркви у прошлости десило чак два пута.
Тагови: Митрополит Амфилохије, СПЦ