„Пре насилне дезинтеграције Југославије, чуо сам како Американци причају да је немогуће загосподарити Балканом, уколико се Србија не баци на колена. Русија памти ту агресију и ми знамо да није дошла тек тако и одједном због наводних косовских догађаја. Још раније се повела реч о бомбардовању Београда“.
Овим речима се амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко обратио присутнима у Руском дому на конференцији „НАТО агресија – 25 година касније“.
Он је истакао да је агресија НАТО-a на Србију 1999. године била само почетак рушења дотадашњег међународног поретка, као и почетак његовог претварања у игру са правилима која нико не зна, а која Сједињене Америчке Државе измишљају у зависности од својих тренутних интереса. То је, каже Харченко, било време када је Запад, а посебно Вашингтон, добио осећај искључивости, недодирљивости и непогрешивости, који је касније само учвршћивао.
Ако све шта се десило погледамо из угла међународног права, то је био напад на земљу која уопште није била претња за НАТО или неку државу чланицу. Жеља им је била дезинтеграција Србије и претварање Косова и Метохије у независну државу, изјавио је Харченко на отварању конференције.
Ово није више био само „српски проблем“, јер су Американци наставили идентично да се понашају и после 1999. на другим местима и државама. Када је реч о Европи, подсећа руски амбасадор, они су створили нацистички режим у Кијеву и државни удар, након чега су изазвали рат у Украјини. Свему што се данас дешава на тлу Украјине, каже, полазна тачка је било бомбардовање Србије.
Хтели су да Косово претворе у антисрбију и у свој терен, док се на Србију и дан данас врши притисак, као и на српски народ који живи тамно. Данашњи циљ им је да Србија падне на колена, а тада им је циљ био дезинтеграција Југославије и владавина Балканом.
Значај ове трибине, закључио је Харченко, је у томе да се изнова подсећамо на једну велику истину, а то је да НАТО својим злочиначким ангажовањем није добио ништа, ни у војном, ни у политичком смислу.
Традиција слободе и суверености
Поред амбасадора, трибину је отворио и Ненад Поповић, почасни председник организације Фондација Бесмртни пук Србија, која је читав догађај и организовала.
Следећи своје слободарске традиције и своју оданост сувереној и независној политици, бранећи право свог народа да на Балкану живи по својој традицији, култури и вери и штитећи свој уставни поредак на читавој територији, Србија се није уклапала у тек створени међународни униполарни поредак под вођством Запада. Таква Србија морала је да буде кажњена за пример другим државама које би се такође дрзнуле да буду независне и да следе своје интересе и политику.
Описујући српски слободарски дух и снажан осећај државотворности који је, како наглашава Поповић, одлика читаве наше нације, а не само хир појединаца, истакао је да се и данас скоро 90 одсто грађана Србије противи чланству Србије у било ком војном савезу, а посебно чланству у НАТО пакту.
Тај српски дух који је док су падале бомбе по зградама и мостовима излазио на улице да пркосно поручи агресору да га се не боји и данас чува своју независност, борећи се за своје Косово и Метохију и одбијајући да уведе санкције Русији, без обзира на свакодневне претње и притиске, закључио је Поповић.
Конференција „НАТО агресија – 25 година касније“, окупила је преко 100 експерата и гостију, а учесници су се бавили низом тема које сагледавају дешавања из 1999. године, од војних анализа, до историјских и политичких прегледа околности које су довеле до НАТО злочина над Србијом.
Након поздравних речи и отварања, стручни део конференције је отпочео, а у њој су узели учешћа историчар Александар Раковић, директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов, пуковници Сретен Егерић, Славиша Голубовић и Душко Шљиванчанин, новинар Ђуро Билбија, научни сарадник у Центру за студије „Појаса и пута“ Александар Митић и потпредседник Извршног одбора Српске народне партије, Владимир Пребирачевић.