АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ: БиХ подијелити између Србије и Хрватске, остатак придружити ЕУ
Фото: РТРС
Како заштитити Балкан од Путина, пита се амерички стручњак за безбједност, бивши аналитичар НСА и контраобавјештајац, Џон Шиндлер, те даје одговор: Запад треба да прихвати своје грешке у југоисточној Европи и исправи их, прије него што то учини Кремљ.
Текст је објавио “New York Observer“, медиј чији је власник Џаред Кушнер, зет и виши савјетник предсједника САД Доналда Трампа.
Према Шиндлеру, прави изазов који стоји пред Западом је поништење штете коју су “омашком нанијели над олупинама Југославије, прије готово цијеле једне генерације“.
Широм бивше Југославије, НАТО и ЕУ инсистирали су на очувању унутрашњих граница пропалог комунистичког режима, иако су оне представљале бирократски хир комунистичких функционера, а не етничку збиљу.
“У региону, НАТО и ЕУ упорно су заговарали фантазије етничког суживота и слоге, инсистирајући да се “братство и јединство“ из комунистичке ере, између различитих народа бивше Југославије може поново створити, уз довољно строгих буквица и новчане помоћи. Болна је истина да је маршал Тито одржао Југославију на окупу комбинацијом харизме, политичког знања и врло неугодне тајне полиције – а НАТО и ЕУ немају ништа од тога. Умјесто да прихвате неугодну реалност, Запад је покушао да очува комунистичке границе и нигдје није успио. У БиХ и Косову, мањине које су избјегле или протјеране током рата увелико су одбиле да се врате. Може се расправљати је ли то мотивисано више страхом или етничким партикуларизмом, али чињеница да се не желе вратити је неспорна“, тврди Шиндлер.
“Стога је вријеме да Запад призна своје грешке и Југоисточној Европи да оно што јој заиста треба – нормалне националне државе с кохерентним границама. То ће захтијевати поново цртање Титових карата, што ће довести до губитака и добитака за све етничке групе. Међутим, ако се та промјена изврши праведно, дугорочни резултати ће бити поучнији него опасан неред који сада постоји под НАТО-ом и ЕУ“, додаје се у тексту.
На првом мјесту, Шиндлер ставља Босну и Херцеговину.
“Та оронула псеудо-држава никада се није опоравила од катастрофе 1992-1995. Милијарде новчане помоћи су нестале захваљујући бујајућој корупцији и криминалу. Накарадно подијељена између муслиманско-хрватске Федерације и Републике Српске, Босна и Херцеговина какву су створили Американци у Дејтону није функционалан облик владавине, и никада неће бити. Дејтон је био замишљен као краткорочно средство за крваве ране, али постао је трајан и непромјењив, иако га више нико у држави не жели таквог“, пише аутор, а потом додаје:
“Стога, вријеме је да се докрајчи, а не поправља. Нека се Република Српска придружи Србији, као што већ одавно жели. Будући да нико не може разумно објаснити зашто се комунистичке границе Србије могу мијењати – као што су мијењане након Косовског рата – али границе БиХ не могу, НАТО и ЕУ требају зауставити то лицемјерје због којег Србија само додатно презире Запад. Етнички хрватским дијеловима земље, посебно западној Херцеговини, требало би допустити да се придруже Хрватској; већина становника ионако већ има хрватске пасоше“.
Шиндлер закључује да би “од онога што остане од БиХ требало направити нову државу“.
“Остатку Босне и Херцеговине, сада предоминантно муслиманске (главни град Сарајево, до 1992. био је мултикултурални драгуљ, а данас су остали малобројни хришћани) требало би допустити да иде својим путем, с убрзаним придружењем НАТО-у и ЕУ. Та мала држава ће бити блиско везана уз Хрватску, економски и политички гледано, а довођење остатка БиХ у западне политичке и безбједносне структуре може само побољшати регионалну стабилност. То ће помоћи да се неугодни проблем џихадиста у Босни угуши до краја“, закључује Шиндлер.
