У извештају о ревизији Холокауста, у коме се говори о начину на који се поједине државе ЕУ баве наслеђем злочина из Другог светског рата, наводи се да Хрватска има један од најгорих проблема са историјским ревизионизмом и умањивањем злочина.

У извештају, који је објављен у оквиру пројекта „Сећање на Холокауст“ и који се заснива на раду истраживача са универзитета Јејл и Гринел, каже се да је ревизионизам Холокауста најгори када су у питању нове чланице ЕУ у средњој Европи — Хрватска, Мађарска, Литванија и Пољска, пише Балканинсајт.

„Сећање на Холокауст у Хрватској је проблематично“, наводи се у извештају, при чему се указује на континуирану употребу усташког поздрава, на нејасан став хрватске Владе и Католичке цркве према наслеђу Холокауста у овој земљи, контроверзе у вези са логором Јасеновац и објављивање књига које умањују број жртава у њему.

У извештају се наглашава, да Хрватска пати од недостатка консензуса о главном ратном концентрационом логору у Јасеновцу, уз подсећање да су у протекле три године јеврејска, српска и ромска заједница бојкотовале званичну комеморацију у Јасеновцу.

У њему се позивају „земље са проблематичном прошлошћу као што су Хрватска, Бугарска, Пољска и друге“ да следе пример Румуније и да оснују сличне независне комисије, које би проучиле њихову историју Холокауста.

Аутори извештаја потенцирају да су желели „да подрже оне земље које предузимају снажне акције за борбу против ревизионизма Холокауста и укажу на оне које морају учинити много више како би се помириле са својом прошлошћу.

Након што су у Другом светском рату силе Осовине напале Југославију, усташки покрет је 10. априла 1941. прогласио Независну Државу Хрватску (НДХ).

Усташе се, углавном по узору на немачки СС, примењивале нацистичке расне законе, циљајући и убијајући Србе, Јевреје, Роме и антифашисте, пренела је РТРС.