Амбасада Русије у Црној Гори поводом „ауторског текста“ амбасадорке САД: Крваве су вам руке, убијали сте дјецу у Југославији, Ираку и Либији!

Џуди Рајзинг Рајнке (Фото: ПР центар)

Амбасада Русије у Црној Гори реаговала је на „ауторски текст“ амбасадорке САД у Подгорици Џуди Рајзинг Рајнке, објављен у неким црногорским медијима.

Реаговање Амбасаде Русије преносимо у цјелости:

Са чуђењем посматрамо како улогу голубице мира преузима на себе преставник САД – земље-шампиона по изазивању војних конфликата у свијету послије Другог свјетског рата. Те исте Сједињене Државе које су водиле војне авантуре у Југославији 1999. г., у Ираку 2003.г., Либији у 2011. г. под изговором
да за Вашингтон као да представљају претњу ситуације у тим земљама удаљеним на десетине хиљада километара од америчке обале. Ови конфликти однели су више од један милион живота цивила.

Са манијакалном истрајношћу Американци причају о „ничим изазваној агресији“ на Украјину. Међутим активности Русије у тој ситуацији биле су испровациране укључујући САД и њиховим савезницима, који су годинама намјерно стварали у тој земљи антируско упориште, жмурећи очи на нацификацију Украјине, рат Кијева против својих грађана у Донбасу, јавно одбијање Кијева да спроводи резолуцију Савјета безбједности УН-а, који је одобрио Минске споразуме. Увлачећи Украјину у НАТО, Вашингтон и његови савезници стварали су директну претњу непосредно на границама Руске Федерације. Већ нема никакве сумње да у плановима Кијева напасти Донбас и дио територије Русије.

Посебна тема – стварање од стране Американаца војно-биолошких лабораторија широм свијета, њих 30 само у Украјини, укључујући у Мариупољу, гдје запослени приликом свог бекства нијесу успјели све трагове да униште. Узорци патогена и докумената који су остали јасно демонстрирају војну сврху оних експеримената који су се тамо спроводили. Познати су случајеви када поједини узорци били су испробани на украјинским војницима и пацијентима лудница. То треба да забрињава и Црногорце, посебно ако је циљ тих радова било стварање биолошког оружја усмјереног против конкретне етничке групе – Словена.

Очигледна је упорна опсесија америчке пропаганде, укључујући и медија под контролом Вашингтона на Балкану, у циљу уздрмања јавности у региону како би се она присјетила страхота рата на подручју бивше Југославије. Разумије се да о улози САД и њихових савезника у тим догађајима у Стејт департменту преферирају да чуте. Иако је сасвим јасно да није било и даће бог да неће бити штетнијег утицаја од бомбардовања осиромашеним уранијумом.

Фото: Бомбардовање Југославије 1999. године

У вези неутемељених оптужби на рачун Оружаних снага Русије, укључујући од стране бившег украјинког омбудсмана за људска права Лј.Денисове, на коју се толико детаљно позива г-ђа Рајзинг Рајнке, приморани смо да напоменемо да безпримјерна лаж те заступнице за људска права изазвала је бес чак самог Кијева.
31. маја о.г. Врховна Рада разријешила је г-ђу Денисову дужности, истакавши као образложење лудост њених измишљотина и опседнутост „сексуалним злочинима почињеним неприродним путем“. Дакле, да истакнемо још једном – у јеку борбених дејстава у Кијеву су признали да се кључни за њихову државу гласноговорник за хуманитарна питања бавио дезинформацијама. Па, ето, неколико дана касније истом дезинформацијом америчка амбасада у Подгорици наставља да бомбардује црногорску јавност.

У међувремену г-ђа Денисова признала је да је измишљала стравичне приче
о насиљу да би подстакла Запад да донеси одлуку у корист Украјине. Стижу такође свједочанства заробљених украјинских војника о томе да су добијали наредбе
да убајају своје мирне сународнике.

Исто тако активно Вашингтон намече тезу о „одлучном међународном конзенсусу“ око окривљања Русије. Међутим напомињамо да је од 195 земаља свијета било којим антируским мјерама нијесу се придружиле 130 државе.

Оно о чему америчке дипломате би преферирале да не говоре у јавности – то како они и колективни Запад који предводе са њиховом колонијалистичким мишљењем и навикама преко својих амбасадора грубо уцјењују многе земље, постављајући њима ултиматуме или претећи њима да ће оне зажалити или ће бити кажњене због непридруживања санкцијама против Русије. Добро је нама познато да управо таквим методама Американци прогурали антируске резолуције
у Генералној Скупштини УН-а и у Савјету за људска права УН.

Апсолутно је феноменална споменута г-ђом амбасадорком подршка од стране Вашингтона одређених активности Међународног кривичног суда. Као што се зна ни САД, нити Русија нијесу земље-чланице МКС. Штавише, САД се снажно противе његовој дјелатности. Да подсјетимо да је 2020.године Вашингтон увео санкције против тужилаца и низа сарадника МКС-а. И то је тај редак случај када
је тешко очекивати да ће Дж. Бајден ревидирати Трампове одлуке.

Нарочито неадекватном изгледа нека „порука“ коју је америчка амбасадорка упутила руским официрима и војницима у црногорским медијима. Колико је нама познато, војници Оружаних снага Русије не посјећују Црну Гору ни чак за вријеме годишњег одмора као туристи. Стога свој патос амбасадорка избацује на црногорске читаоце, док у исто вријеме амбасада САД у Москви преферира да чути, добро разумјећи да би одговор на такве „поруке“ од стране Оружаних снага Русије био недвосмисљен и недипломатски радије у изразима познатим Американцима из репертоара актуелне замјенице Држваног секретара САД Викторије Нуланд.

Вјероватно је да ће црногорској јавности бити занимљиво сазнати да амбасадор САД у Москви у објављеном ових дана интервјуу тог мишљења да неће бити потпуног прекида дипломатских односа, тужан је због прекида културних и трговинских веза, размишља о наставку сарадње између НАСА и Роскосмос-а те хвали рад предсједнице Централне банке Русије у погледу политике јачања рубље.

Г-ђа Рајзинг Рајнке може да обећава шта год – нико неће се тога сјетити када неизбежно дође вријеме прагматизма и преговора, док ће предсједника Зеленског Американци у складу са својом историјском навиком оставити препуштеног судбини, као што је то било случај многих других претходних „пријатеља“ САД од шаха Ирана Пахлавија до Хоснија Мубарака у Египту, од Сакашвилија у Грузији до Ганија у Авганистану. Мада што се тиче обећања г-ђе амбасадорке да се наставе испоруке оружја Украјини – то треба схватати абсолутно озбиљно јер ове испоруке воде ка развоју „црног тржишта“ у Европи. Украјинска војска већ помало тргује западним оружјем док међународне криминалне групе га извозе, укључујући и у сусједне са Црном Гором Босну, Албанију и Косово. Изгледа да на тај начин САД и НАТО брине о будућности Балкана. Колико брзо ће се овакви „поклони“ наћи у Црној Гори? И у које ће руке доспети?

ИН4С
?>