Александар Растовић: Британска србофобија је продукт њихове русофобије, као и ревизија историје

Морамо да водимо рачуна о нашим уџбеницима, да ми пишемо своју историју да нам је не би писали други, нагласио је научни саветник САНУ

„Ми морамо да водимо рачуна о тим идентитетским питањима, идентитеским стварима, као што су уџбеници из историје, као што су уџбеници из српског језика и књижевности, географије, музичке уметности и тако даље. То је део нашег идентитета, а недобронамерни желе да тај идентитет промене или да га потпуно обликују онако како њима одговара.“ рекао је  др Александар Растовић, историчар, научни саветник Историјског института у Београду и редовни професор Опште историје XX века на Филозофском факултету Универзитета у Нишу гостујући у Рубикон подкасту.

 

Са професором је водитељ Рубикона разговарао о значају Косовског завета, како за нас данас, тако и за период Балканских ратова и Првог светског рата. Било је речи о историји односа Велике Британије и Србије у 19. и почетком 20. века, о улози британске дипломатије и пропаганде на Балкану посебно у ревизији историје од ХХ века до најновијег покушаја србофобичног етикетирања нашег народа као јединог ”геноцидног” у Европи.

 

„Суштина је да је Српска револуција из 1804. године, одредила не само историју српског народа, односно будућност српског народа, на неки начин омеђила, већ је била, да тако кажемо, узор другим балканским народима, који су такође неколико десетина година касније кренули са својим националним револуцијама“ – каже Др Александар у Рубикону.

 

Са Др Растовићем се дискутовало у емисији о значају Косовског завета како за нас данас, тако и за период Балканских ратова и ослобођења Срба и колико је та идеја била жива нако скоро петсто година:

 

„Косовски завет је представљао својеврсни путоказ за обнову те државе, јер заиста та битка из 1389. која је одржана 28, или се одиграла. 28 јуна, је специфична по томе што је на неки начин такође представила тај један, једну вододелницу, она представља симбол борбе за очување српског постојања, српског идентитета националног, државног, духовног идентитета и она је на напајала многе генерације, јер она је, тај сам, сам тај завет је настао након Косовске битке, он се проширио кроз косовске песме, кроз песме, епске песме косовског и покосовског циклуса и на неки начин представљало погонско гориво свим тим племенитим нашим народним вођама, нашој елити да крене у ту борбу за обнову српске државности, до које је дошло кажем 1804 године“– јасан је Др Растовић.

 

Било је речи о историји односа Велике Британије и Србије у 19. и почетком 20. века, о улози британске дипломатије и пропаганде на Балкану посебно у ревизији историје са акцентом на Први светски рат. Др Растовић је аутор више књига и студија о историји Србије и Балкана у 19. и 20. веку, са посебним освртом на односе Србије са великим силама, пре свега Великом Британијом и утицајем великих сила на судбину нашег народа. Александар је причао о узроцима британске русофобије и њеним рефлексијама на Балкан, посебно на Србе.

 

 „Што се тиче Велике Британије, њена политика према Балкану, понављам још једном, дубоко предодређена принципом русофобије, а Срби су за њих малоруси били и током 18. и 19. нажалост ево и на почетку 21. века. Ја ћу вас подсетити на пример да је можда врхунац те такве политике онај покушај британске дипломатије пре неколико година да у Савету безбедности прогура резолуцију о геноцидности српског народа, што би било катастрофално, јер чак ни Немци у Другом светском рату нису оптужени за геноцид“ каже професор Опште историје XX века на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

Дејтонски споразум као гарант опстанка Срба западно од Дрине, такође о сузбијању агресивне антисрпске политике Куртија на Космету данас билe су некe од темa у овом занимљивом разговору који је водио аутор подкаста Милош Нинковић са др Растовићем.