Албанци снимају терен: На реду је – Грчка

Албански премијер Еди Рама, као шарпланинац, у жељи да постане свеалбански лидер у региону обележава територију којом жели да влада и није му довољно да обележи делове Црне Горе, Македоније и Србије. Потребни су му и делови Грчке. То поручује митингом који је одржао у Атини.
Овако македонски новинар Миленко Неделковски коментарише митинг који је Еди Рама одржао у Атини. Рама је, подсећамо, био у, како је најављено, приватној посети Грчкој, али је упркос томе што није имао дозволу грчких власти одржао митинг на коме је рекао да су „Албанци у Атини постали понос Албаније у овом делу Европе“.
Финале формулисања великоалбанске идеје

Према речима Неделковског, сада су се и Грци освестили – тек сада су видели колико Албанаца имају само у Атини. На основу тога могу да виде колико их је у целој Грчкој и да им је држава, како каже, окупирана на суптилан начин, као што се то догодило у Србији, Македонији или Црној Гори. Ради се о финалу формулисања великоалбанске идеје, сматра Неделковски.
Што се Северне Македоније тиче, Албанци су отворили карте – желе да узму више од половине те државе. Уз Косово и Метохију и друге делове Србије (општине Прешево, Бујановац и Медвеђу) и делове Црне Горе и Грчке, видимо да се ради о веома великој територији на коју Рама претендује, каже наш саговорник.
„Једина светла тачка у овом тренутку је то што је победа ВМРО- ДПМНЕ у Македонији тако велика и убедљива, тако национална и македонизирана да су Албанци стављени у ћошак и немају пуно маневарског простора. Уз то, албанска опозиција овде, која ће бити део владе јесте радикална на речима, али није радикална у суштини, у пракси. Тако да је једина светла тачка то што смо пре пет дана узели Македонију назад, победили нацизам и фашизам и срушили апартхејд који је трајао више од шест година“, сматра он.
Рама жели да постане вођа албанске дијаспоре

Са друге стране, Рамине амбиције да се наметне као свеалбански вођа наилазе на тешкоће због сличних амбиција које има Аљбин Курти, сматра грчки новинар Спирос Сидерис. Штавише, наводи он, не само да су односи између политичких лидера Албанаца из Албаније и косовских Албанаца затегнути, затегнути су и међуалбански односи уопште.
„Зато не верујем да ћемо се у блиској будућности суочити са стварањем Велике Албаније, јер то нико не жели, а уз то и косовски Албанци, и Албанци из Албаније желе да буду лидери „албанизма“. Тако да немам страха да ће се неко сада наметнути као лидер свих Албанаца. Мислим да је овде у питању нешто друго, више везано за унутрашње ствари у Албанији“, сматра Сидерис.
Рамина незванична посета Грчкој и одржавање митинга у Атини послала је неколико порука грчком премијеру Кирјакосу Мицотакису, објашњава Сидерис. С обзиром да посета учињена пред изборе за Европски парламент, прва порука је да Рама има моћ да утиче на њихов исход.

У Грчкој живи око 375 000 Албанаца, већина њих не могу се сматрати припадницима националне мањине, јер су економски имигранти – то је велики број ако узмемо у обзир број становника Грчке као и број гласача за европске изборе, наводи Сидерис.
„Рама жели да задобије моћ међу албанским исељеницима. Као и Бугарска или Србија, много Албанаца је напустило Албанију због економске ситуације. Мислим да је то паметно за неког ко жели да се задржи на власти. Рама својој дијаспори поручује: ту сам и желим да вас заштитим“, каже Сидерис.
Наш саговорник напомиње да спор око избора за градоначелника Химаре, града на југу Албаније, на којима је победио Фреди Белерис и даље траје. Белерис се налази у затвору, а албанске власти још увек нису признале његову победу.

Пуштање на слободу Фредија Белериса налази се у врху приоритета Мицотакисове владе – сам Мицотакис је био у Албанији да пружи подршку Белерису, тако се Рамин митинг у Атини може посматрати и као узвраћање ударца, закључује Сидерис.