Адвокат из Бара Божидар Чармак, којег је полиција у суботу спријечила да са крстом препјешачи од Бара преко Будве до Цетиња, тврди да је полиција тако поступила јер је сматрала да је уласком на Цетиње била угрожена његова физичка безбједност, наводно, због група познатих полицији које су биле спремане да га нападну.
У разговору за Спутњик Чармак истиче да је већ био препјешачио 50 километара, те да му је било остало око двадесетак, али да га је полиција на Брајићима (изнад Будве) зауставила јер је, како су му рекли, постајала дојава да га чекају групе распоређене по путу, као и да су чак долазили и код Центра безбједности (ЦБ) да протестују и пријете против његовог долака на Цетиње.
Полиција спречила одлазак у Цетиње
„Полиција је тражила од мене да одсутанем од даљег хода јер је наводно била угрожена моја безбједност, што ја не тврдим да није тачно. Мој аргумент је био да имам 36 година и двоје дјеце и супругу и да имам (адвокатску) канцеларију од које их храним, та да када сам ставио крст на леђа о свему сам добро промислио, и да знам гдје и зашто идем“, образлаже Чармак.
Он додаје да је полицији саопштио да се упутио на своју личну одговорност и да полиција није била обавезна да га обезбјеђује, те да ово говори да су режим и они који га подржавају створили одређене групе које вјероватно ни сами не могу контролисати. Те групе, каже, од Црне Горе стварају касабу у којој се не зна ко наређује полицији, и у којој се чак и преко институција пријети грађанима.
„Казао сам им и да, ако је Црна Гора заиста таква држава, онда ћу ја вечерас да платим својим физичким интегритетом и животом како би коначно могли да рашчистимо гдје то живимо, и да ли имамо државу или немамо“, каже Чармак за Спутњик.
Компромис: „Да пошаљем пола себе“
Наш саговорник појашњава и да је полицији отворено рекао да ако му се нешто деси – „то ће онда бити стуб на који ће његова дјеца сјутра моћи да се ослањају“.
„На питање полиције да направимо неки комромис, ја сам казао да сам ја тај компромис већ направио и да нисам организовао неки марш на Цетиње, нити да је у питању нека група људи – већ само један човјек са једним крстом. Тако да не знам шта мање од тога може да буде. Не могу пола себе да пошаљем“, искрен је Чармак.
Он додаје да је мислио да је то најминималистичкији начин да у знак протеста због полицијске забране литије, и то на Недељу православља – он сам са једним крстом дође на Цетиње.
„То је наша пријестоница и сједиште монархије по традицији, тако да је крст нешто што припада тој традицији и није никакво ново освештавање Цетиња него нешто што проистиче из Цетиња, и потпуно је природно да један човјек са једним крстом дође не само у Цетињски манастир већ и у зграду општине или било гјде друго на Цетињу…“, каже Чармак.
Овај адвокат из Бара ипак истиче да му је једини циљ био да симболично изрази протест због полицијске забране литије на Цетињу, те да на тај начин покаже да се „црква, вјера и православље не могу удавити“.
„Хтио сам да поручим да правни систем мора гарантовати слободу човјеку и заједници да искуством, осјећањима, мислима, дјелима, ријечима и коначно вјером изграђује свој карактер од првог до последњег човјековог даха. Једно је красти материјално, а друго је красти човјеку, заједници и Цркви право да изграђује своје искуство, карактер и личност“, каже наш саговрик.
Закон о слободи вероисповијести – отров за државу
Наглашава и да тамо гдје се некоме нешто отима – нема личности, нема карактера и нема реда.
„Хтио сам да поручим да је Закон о слободи вјероисповијести отров за државу, а слобода за оне групице којима је потребна режимска касаба у којој ће они бити власт, активисти или критичари, а слободни људи системски проблем. Због тога сам те ноћи био спреман да се суочим са окончањем свог живота или да изгубим здравље или да на други начин изгубим нешто што имам, и сматрам да полиција није имала право да ме спријечи да завршим тај пут, ако већ није спријечила и научила грађане да један човјек и један крст на Цетињу, споменику хришћанске духовности и посвећене монархије имају сву част и слободу коју држава може гарантовати и да се због тога Црна Гора зове држава, а не никаква идеолошка касаба са кривотвореним симболима и невидљивим групама“, поручује Чармак на крају разговора за Спутњик.