Абазовић: Нећемо се приклонити Ђукановићу, нема потребе за бригом

„Дијелом је за све што се дешавало у Пљевљима крива црногорска полиција која не реагује. Када сам ја био тамо, срео сам 50 инспектора полиције и није могуће да нико не може да идентификује ниједног нападача, било на имовину, било да се ради о физичким насртајима на неке грађане бошњачке националности у Пљевљима. Апелујем на државне органе Црне Горе, апелујем на директора полиције, да све починиоце, па макар долазили и из њихових редова, санкционишу што прије.

Нећемо се приклонити ни Ђукановићу ни просрпској опцији, каже за „Дојче веле“ Дритан Абазовић, председник УРА и лидер коалиције „Црно на бијело“. За дешавања у Пљевљима је, каже, крива дијелом и полиција која не реагује.

DW: Господине Абазовићу, како Ви видите исход избора у Црној Гори? Да ли је то побједа демократије или скретање удесно, у правцу удаљавања од ЕУ и НАТО?

Дритан Абазовић: У Црној Гори се десио тектонски поремећај, нешто што је много година и за многе генерације било њевероватно. Ми смо прва земља у Европи која до јуче није имала демократску смјену власти. Она се десила на овим изборима и то је нешто што је по мом скромном суду јако позитивно. Шта ће даље бити око формирања нове владе и нове већине, остаје да се види.

У Вашим рукама је, како оцјењују медији у региону, судбина Црне Горе…

Ми смо вјеровали да можемо бити гејмченџери, и постали смо то. Срушили смо режим Мила Ђукановића који је био недодирљив 30 година. Лукашенко са Балкана је пао и то је много важна чињеница. То не значи да пред земљом нијесу велики изазови, али што се тиче наше коалиције и онога што смо говорили у предизборној кампањи, Црна Гора може да буде јако мирна, јер је наша политика проевропски оријентисана, грађанска и са циљем да се европске вредности потпуно инкорпорирају у наше друштво.

Да ли је то могуће постићи са опозицијом у којој су и проруске странке?

Ја мислим да су тезе које се постављају везано за проруску и просрпску опозицију погрешне. Не зато што не постоје такве странке или што такве странке нису добиле значајан број мандата. Ми треба да направимо програђанску владу. Није овде побиједила никаква просрпска већина. Огромна већина грађана Црне Горе, независно од мандата, вапи за промјенама.

Ваш Грађански покрет УРА, односно коалиција „Црно на бијело“ чији сте лидер, језичак је на ваги за формирање нове владе. Којем табору ћете се приклонити: црногорској опозицији, која је хетерогена и у којој се налазе и проруске снаге или можда ипак Ђукановићевим социјалистима?

Ми се Ђукановићу нећемо приклонити, зато што смо сав свој политички живот посветили борби против његовог режима. То је једно. Друго: нећемо се приклонити ни просрпској опцији, него ћемо тражити партнерства по оним основама на којима смо их прописали прије избора. Ми смо тражили да се формира експертска влада и колеге из опозиције су то прихватиле. У експертској влади не би требало да буде политичара. И неће бити политичара. Дакле, нема промјене спољнополитичког курса Црне Горе, нити преузетих међународних обавеза. Заједно морамо да радимо на промовисању европске агенде и оних начела које смо обећали грађанима у предизборним активностима.

Потписали сте, дакле, докуменат од четири тачке с лидерима опозиције у којем сте се сложили да Црна Гора остаје на путу ка ЕУ, остаје у НАТО, да нема повлачења признања Косова и да ће мањине задржати своја права. Које гаранције имате да ће то бити поштовано?

Ми смо гаранција одбране Црне Горе. Ми смо гаранција промовисања грађанских вриједности. Ми смо гаранција да неће бити промјене спољнополитичког курса – док буде зависило од нас. А ако неко други може да направи већину и жели да је направи – срећно му било!

Новинар немачког листа „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ запитао се: „Могу ли уопште припадници опозиције коју чине зелени и либерали, проевропски реформисти и албанска мањина, путиновци, српски националисти и попови, фанови ЕУ и симпатизери Трампа да формирају коалицију. Шта вас уједињује или повезује с хетерогеном црногорском опозицијом, осим рушења Ђукановића?

У овом тренутку само рушење Ђукановића и борба против организованог криминала и корупције. Све опције су посвећене европским интеграцијама и то је тај концепт. Кроз експертску владу смо нашли модел који би требало да буде транзициони и да омогући да се за двије или четири године организују слободни избори, а након тога да добијемо владу у којој ће бити идеолошки сличне странке. Мислим да то сваки човјек у Црној Гори разумије, а надам се да ће и свако у ЕУ, ко имало прати политику, то разумјети.

У понедељак сте посјетили Пљевља, где је дошло до националистичких изгреда над Бошњацима. Неки од њих су изјавили да су то доживјели као повратак у деведесете. Каква је тамо ситуација?

Ситуација није толико добра, али надам се да ће се стабилизовати. Молио сам, а то су учиниле и друге колеге, да нико више не слави на улицама и да избјегнемо све провокације, јер провокације одговарају свима који желе да сачувају статус кво. Оно што би требало да знају Ваши читаоци, јесте да је дијелом за све што се дешавало у Пљевљима крива црногорска полиција која не реагује. Када сам ја био тамо, срео сам 50 инспектора полиције и није могуће да нико не може да идентификује ниједног нападача, било на имовину, било да се ради о физичким насртајима на неке грађане бошњачке националности у Пљевљима. Апелујем на државне органе Црне Горе, апелујем на директора полиције, да све починиоце, па макар долазили и из њихових редова, санкционишу што прије.

Имају ли напади на Бошњаке икакве везе с одлуком њихових политичких представника да не уђу у опозициони блок?

Они су позвани да уђу. Више пута сам рекао да бих волио и да ми је потпуно природно и очекивано да мањинске странке буду дио нове већине. Имају пружену руку са наше стране да буду део експертске владе.

Зашто то одбијају?

Не знам. Не могу да одговорим. То није питање за мене. Али, знам зашто би њихови лидери одбили.

Зашто?

Зато што су они били дио корупционашке мреже коју је успоставио Ђукановић. И вјероватно сада, по његовом налогу, не могу тек тако да дођу у владу. Исто тако мислим да ће сјутра, уколико буде било извесно да ће се створити нова већина, потрчати да уђу.

Колико су ови напади, али и изгреди у Подгорици, пријетња по мир и стабилност у Црној Гори?

Ми никада нијесмо мијењали власт у својој историји. И ако је неко мислио да ће то да се деси уз руже, фанфаре и цвијеће, мислим да је био у великој заблуди. Али људи морају да знају да су се многе негативне емоције таложиле на другој страни 30 година, да су многи људи осјећали дискриминацију. Ми нисмо земља неке велике демократске традиције па да нас ове ствари изненађују. Ми смо балканска земља, полуприватна, коју је заробило неколико породица око господина Ђукановића и ми би сад требало да пређемо онај први и најнижи корак ка демократији. Најважније је да је покренут демократски точак и да је УРА и коалиција „Црно на бијело“ омогућила да се врати суверенитет грађанима.

У медијима су се појавили и црни сценарији у којима се каже да се ту не ради о борби против корупције, већ о настојању да се Црној Гори одузме државност и да се она претвори у нову Војводину или у најбољем случају ентитет као што је РС у БиХ. Постоји ли таква опасност или је то претеривање?

На Балкану постоји опасност од свега. Али, не прихватам фаталистичке сценарије као да се у Црној Гори десила катаклизма. Желим да вјерујем у бољу будућност. Представили смо листу која је била спектакуларна, која је понудила нове људе, часне људе и добили смо подршку за промјене. И никакав фатализам и песимизам не би требало да уносимо, напротив, треба да смо сви оптимистични. Нека се промјене десе и у другим земљама. А и људи који брину и желе да пласирају неке негативне сценарије, желе да их пласирају само искључиво са жељом да се овде ништа не промијени и да и даље настави да цвјета корупција и организовани криминал.

Земље у региону и поједини политичари не крију међутим своју забринутост. Члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић је изјавио да инциденти у Црној Гори представљају упозорење и за БиХ, јер проруске снаге и тамо покушавају да дестабилизују институције државе? Шта Ви на то кажете?

Ја кажем да што год буде зависило од нас, могу да буду релаксирани. Са дијелом регионалних политичара сам обавио разговоре. Овде је само мало шокантно то што је Ђукановић пао с власти и што нико није вјеровао да може да га победи. И када људи послије два-три дана то приме к знању и кад послије недјељу дана мало спласну страсти, мислим да ће све да буде добро. Свима у региону су, и то је моја порука, потребне нове политичке елите. Потребни су нам људи који нијесу заробљеници деведесетих. Потребни су људи који могу да унесу свежину и енергију, који нису оптерећени прошлошћу и могу да граде помирење на неким здравим основама. Што буде до коалиције коју ја представљам, то ће тако бити, и нема разлога за зебњу ни у БиХ, ни у Србији, ни на Косову, ни у Албанији, ни у Хрватској.