ЖУЈОВИЋ: Постоји ли српска стрaтегија за избјеглице са Блиског истока

• Не спорим да међу „мигрантима“, како подобни српски медији пацификују ужасне последице америчке политике у Сирији, Ираку и другим земљама тог данас потпуно разореног света, има спавача и агената Исламске државе
• Слабо примећена изјава новог немачког амбасадора у Београду сведочи, међутим, да би ту и поред добре српске воље могло да буде проблема
• Влада Србије због ове изјаве дужна је да саопшти оквиран рок трајања насеља које ће подићи и планира ли неке од тих људи да прихвати дугорочно

Ових дана преплићу се светосавско и малограђанско лице Србије. Док једни, поучени страхотама етничког чишћења РСК, западне Босне, Космета, али и источне Босне, људски разумеју јад избеглица са Блиског истока, други, чак и међу малишанима, виде исламисте.

Не спорим да међу „мигрантима“, како подобни српски медији пацификују ужасне последице америчке политике у Сирији, Ираку и другим земљама тог данас потпуно разореног света, има спавача и агената Исламске државе. То јесте озбиљно безбедносно питање, али не мења суштину нашег односа према преовлађујућој маси тих несрећних људи.

Не могу, наиме, да поверујем у тврдњу да се сва та раја, са по пет хиљада долара добијених од Саудијске Арабије, како тврде српски теоретичари завере, тек тако укрцава у дотрајале барке са женама и децом, како би, уз велике ризике, испливала на грчкој обали. Или да се тек тако, стазама и богазама, ломатају преко Турске, Грчке и Македоније, све у име исламске будућности Европе.

Велика већина тих људи јесу очајници и ми смо, као Срби и хришћани, дужни да им помогнемо. Пре свих, женама и деци.

Слабо примећена изјава новог немачког амбасадора у Београду сведочи, међутим, да би ту и поред добре српске воље могло да буде проблема. Човек нам је јасно поручио да многи који траже уточиште у ЕУ долазе преко Србије, да је могуће да ће неки од њих желети да остану овде и да Београд за то мора да се припреми. Свака земља, рече Аксел Дитман, треба да преузме своју одговорност. Дитман ипак ништа није рекао о немачкој одговорности према српским мигрантима које ће његова земља да врати кући.

Влада Србије због ове изјаве дужна је да саопшти оквиран рок трајања насеља које ће подићи и планира ли неке од тих људи да прихвати дугорочно. Не сумњам да огромна већина Срба жели да помогне избеглицама са Блиског истока, али исто тако верујем да дебела већина жели да се избеглице врате кућама (када то буде могло) или да продуже ка Европској унији која је, уз САД, одговорна за судбине њихових земаља.

Свако евентуално инсистирање да Србија апсорбује избеглице са Блиског истока биће још једно европско лицемерје, управо доказ да је Србија неоколонија сузбијеног суверенитета, спремна на попуштања до властитог ишчезнућа.

Тагови: Бранко Жујовић, Мигранти