Зоран Кинђић: Новак или Бумеранг слободе

Видимо да Новак настоји да освешта своје занимање. И на свима нама је да истинским обављањем свог позива одговоримо на Божији позив, и тиме спречимо оно што нам глобалисти-сатанисти спремају

Светски моћници су одувек настојали да нас неприметно наведу да друштвене догађаје посматрамо кроз одговарајућу, по њихове интересе пожељну призму. Што је већа наша несвесност, што смо склонији да некритички усвајамо обрасце који нам се испостављају посредством индустрије културе, поготово преко meanstream медија, утолико је моћ система јача. Док брутална сила кад-тад као реакцију изазива побуну, концепт „хлеба и игара“ неупоредиво сигурније обезбеђује сигурност система.

Нема сумње да је једна од најважнијих функција професионалног спорта одвраћање пажње конзумената ове врсте забаве од друштвених проблема. Уместо да се брину за своју душу и заједницу којој припадају (од најуже породичне па до оне свеколиког човечанства), да, верни моралним начелима, критички процењују друштвену стварност, навијачи се најчешће поистовећују са судбином својих јунака, те често уместо својих прозаичних живе њихове много узбудљивије животе. Ако су древни гладијатори, упркос свог ропског статуса, уживали углед због својих борилачких вештина, онда не треба да нас чуди што данашњи модерни гладијатори (врхунски спортисти) имају статус идола. Сам тај статус доприноси томе да оно што они кажу или како се понашају има огроман одјек, чак много већи од оног који би им, сходно елитним културним мерилима, као забављачима логично припадао.

Наравно, не треба превидети да је врхунским спортистима статус (не само) спортског идола, као и све оно што са њим иде, нпр. велике зараде, капиталистички систем прорачунато обезбедио, јер они својим изгарањем на терену доприносе остваривању финансијске и идеолошке добити оних који организују спортски путујући циркус. Све док се врхунски спортисти понашају у складу са захтевима система, за њих нема проблема. Ако већ нису у стању да дају изјаве у духу политичке коректности, те на тај начин доприносе одржању постојећег система, што би било најпожељније, светски моћници сматрају да они морају макар да ћуте.

Упркос томе што их светски моћници третирају као пука средства, а новинари, завидећи им на богатству и слави, кују у звезде, међу њима ипак преовлађује надмено уверење да се ради о особама чији су мишићи снажни, а мождане вијуге слабе. Иако такво мишљење није сасвим без покрића, будући да интензивни тренинзи многе спортисте одвраћају од школовања, ипак било би крајње погрешно веровати да то важи за све врхунске спортисте. Особа која се, из масе оних који од малих ногу сваког дана проводе сате на тренинзима, уздигла до врха, свакако поседује не само велики вољни него често и значајан интелектуални потенцијал. Иако је у неким спортовима довољна уска физичка специјализација, има оних, попут тениса, који су незамисливи без луцидности, изузетне концентрације и огромне менталне снаге.

Мада је спорт првенствено забава, оно што се у њему дешава често је више од игре, те стога свакако заслужује да буде предмет анализе. Управо оно што се дешавало Новаку Ђоковићу претходних дана у Аустралији многе је подстакло да о његовом неправедном страдању изнесу своје мишљење. Ако занемаримо оне који су, не само у свету него и у Србији, у духу глобалистичке пропаганде пожурили да осуде Новака, да истакну да је он, самим тим што није вакцинисан, лош, неодговоран и медицински непросвећен момак, те да као такав никако не треба да буде пример за угледање, већина оних који су у српским земљама стали уз Новака инсистирала је на томе да све ово што се дешава Новаку јесте последица западне вишедеценијске мржње према Србима.¹ Иако су западни новинари у блаћењу Новака заиста обилато користили уобичајене антисрпске стереотипе, уживајући у „разобличавању“ тог наизглед финог и пристојног момка тиме што су „разоткривали“ његово наводно скривено мрачно, дивље, нецивилизовано српско биће, чини нам се да је његовa припадност српском народу у целом овом случају ипак споредна, да се ради о нечем другом, много значајнијем. Делимично је тачно да је аустралијској власти обрачун са Новаком послужио у предизборне сврхе, али и то је ипак споредно. По нама, кључан разлог за оно чему је Новак Ђоковић био изложен је то што је он, због своје велике популарности, засметао владарима из сенке, онима који већ годинама веома осмишљено спроводе свој сатанистички план за темељно преуређења света.

Да је то тако, може се наслутити и из образложења оних који су донели одлуку о његовом протеривању. Ма колико њихов аргумент да Ђоковић може потенцијално допринети антиваксерском расположењу у Аустралији, у правном погледу био смешан, он открива о чему се заправо ради. За светске моћнике који су се подухватили тоталитарног пројекта овладавања телима и душама свих људи на планети, Ђоковић је, самим тим што мисли својом главом, што се слепо не повинује диктату система, лош пример, јер је потенцијални преносилац вируса слободе.² Стога његов противправни третман треба да послужи као пример свим људима овог света шта их чека уколико се не покоре. Када смо могли тако нешто да приредимо Новаку, шта тек ви, анонимни и неважни, можете да очекујете?!

Покорност а не критичко промишљање, императив је савременог западног света, ма колико он бестидно о себи ширио лажну представу да је просвећен, демократски, да поштује људска права. Но, свако онај ко упореди прокламовано са оним што се дешава последњих деценија, поготово од времена проглашене пандемије,³ схватиће колико се све оно што западни идеолози пропагирају заправо изродило у своју супротност. За разлику од Канта који, стремећи афирмисању слободе, аутономије и људског достојанства, изриче лозинку просветитељства: „Имај храбрости да се служиш сопственим разумом!“, и Фихтеа који од учењака захтева да буде „свештеник истине“, да ако треба мученички пострада за њу, носиоци глобалистичке идеологије се залажу за конформистичко повиновање систему, за беспоговорно слушање „струке“ (која је у служби тог система). Уместо да се као слободни грађани о свему, па и о евентуалном вакцинисању, одлучујемо на основу процене тежине изнетих супротстављених аргумената, на основу слободне јавне расправе компетентних лица, од нас се тражи да слепо верујемо онима који онемогућавају изношење различитог мишљења, па макар то било и мишљење нобеловаца (глобалистички медији су покушали да Лика Монтањијеа, добитника Нобелове награде 2008. за истраживање вируса HIV, дисквалификују као сенилног).⁴ У земљама које се диче демократијом, неподобно мишљење се цензурише, уклања са Јутјуба, а толико извикано мањинско право своди се данас само на право привилегованих мањина (нпр. LBGT популацијe). Право на различитост у погледу доминантног става према вакцинацији напросто није дозвољено.

У ситуацији када је све израженије суспендовање људских права, када у појединим земљама Европске уније јача тенденција за наметањем обавезне вакцинације, иако заправо ниједна од тих експерименталних mRNK „вакцина“ (заправо генских терапија) није до краја испитана, иако ни опасност од ковида-19 није ни близу толика колико нас плаше, у све више земаља ипак долази до отпора дела становништва овим наметнутим антидемократским, антиуставним мерама. Они који не желе да у своје тело приме, и то искључиво на сопствену одговорност (фармацеутске компаније су лишене ризика), нешто што може имати још увек непознате далекосежене последице по људско здравље,⁵ не само што су већ данас у опасности да изгубе посао, него је све припремљено да, ако затреба, присилно буду одведени у већ припремљене логоре.

Свесни све израженије спремности на отпор дела становништва мерама које из дана у дан постају све тоталитарније, глобалисти су се одлучили за показну вежбу на Новаку, како би га ако не сломили а оно бар понизили, и то баш у Аустралији, земљи која већ две године предњачи у најстрожем закључавању, која је експериментални полигон за испробавање спремности становништва да трпи све интензивније суспендовање људских права. Да би се подстакло даље повиновање људи што чешћем вакцинисању, прихватање непотребног и ризичног вакцинисања мале деце и трудница, увођење ковид пасоша, QR кодова, G5 мреже, укидање готовине из оптицаја и других облика свеопште контроле, извршен је обрачун са Новаком, упркос томе што он свакако није промотер било какве антиваксерске кампање. Поучен ранијим нападима због своје истинољубивости, због свог одбијања да се повинује диктату политичке коректности, Новак се, након узгредне скептичне изјаве о вакцини, и то пре него што је она произведена, уздржавао од те теме, сматрајући да је за његову спортску каријеру најпаметније да се позове на то да је његов вакцинални статус његова приватна, а не јавна ствар. Међутим, иако није ништа говорио о вакцинама скоро две године, а поготово није био антиваксерски активиста, то све није било довољно да избегне гнев глобалиста. То што је 97 од 100 првих тенисера на светској ранг-листи вакцинисано, није довољно да задовољи глобалисте, јер управо број један није. И за то мора да плати! Поготово што је и раније показивао дрскост, казујући у духу црног хумора да за своју енергију, па и спортски успех захваљује бомбардовању Србије пројектилима са осиромашеним уранијумом. Нека се суочи са свим будућим спортским и материјалним последицама (ускраћивањем играња на већини турнира, губљењем спонзора), као и са медијским линчом, па нека онда цвили и моли, након што се вакцинише, за нашу милост.⁶

Занимљиво је да је већина Аустралијанаца, поготово на самом почетку, са изразитим непријатељством реаговала на Новаков долазак у Аустралију. Наравно, њихов став је припремљен дуготрајном медијском манипулацијом, а Ђоковић је лажно представљен као себични, осиони и уображени богаташ који хоће да изврда прописе који подједнако треба да важе за све. Но, не треба превидети да ту постоји и један дубљи психолошки механизам, за који владари из сенке добро знају и користе га у поробљавању света. Онај ко је олако, без отпора пристао да буде бесловесна овца, ужасава се тога да види неког ко одбија да то буде, јер сâм тај призор му попут огледала открива да је изневерио своје људско достојанство. Уместо да се постиди и покаје, лакше му је да мрзи оног ко не прихвата да, попут њега, буде ропско биће. Слично важи и за тенисере, од којих је већина ћутала, док су се неки придружили медијској хајци против Новака. Већина њих свакако се не би вакцинисала да није било притисака и условљавања тиме да ће им бити онемогућено играње на турнирима. Да су тенисери заиста могли слободно да бирају, да се нису плашили могућих негативних последица своје одлуке, превагу би однело уверење да је за њих, имајући у виду њихове године и имунитет, мањи ризик ако се не вакцинишу од тога да се вакцинишу проблематичном вакцином.⁷ Да се не би суочили са властитим конформизмом, да се не би застидели себе, оптужили су Новака да хоће посебан третман. У њиховим главама доминантне су следеће мисли: А шта је он бољи од мене? Кад сам се ја повиновао, нека и он учини тако! Уосталом, лакше ће ми бити да остварим поваљан пласман уколико њега не буде на турниру.

Додуше, било је и неколицина оних који су стали уз Новака, пре свега Ник Кириос. То је многе зачудило, па чак и самог Новака, имајући у обзир Кириосове раније заједљиве коментаре о Ђоковићу. Међутим, ако имамо у виду да Кириос због свог порекла не припада англосаксонској Аустралији, штавише да је одувек био антисистемски настројен, да за њега ефектност потеза има превагу над прагматичношћу, његова подршка Новаку је заправо сасвим очекивана. Њега је раније Новак нервирао јер му се чинило да својим начином поздрављања после меча, симболичним театралним одашиљањем љубави из срца, покушава да се додвори публици, а он то као индивидуалац и аутсајдер не воли. Но када је Ноле нападнут од система, Кириос је храбро стао уз њега, иначе би се стидео себе као оног који је, попут осталих, устукнуо пред системом.

Након што је аустралијска влада остала непоколебљива у извршавању налога владара из сенке, Новак је достојанствено прихватио њихову одлуку. Уместо да бесно реагује на учињену неправду, или да испољи презир према онима који су га нечовечно третирали, те тиме пружи разлог за оправдање негативног стереотипа о њему онима који га не воле, он је свима пожелео добро, паметно се одлучивши да док траје турнир не коментарише оно што се догодило. Покренут напад се из Аустралије у међувремену проширио, будући да је одједном мноштво тениских турнира истакло захтев да је вакцинација услов играња на турниру. Новак ништа не коментарише, пушта да се покренута негативна енергија против њега испразни и ослаби, а онда се, сходно духовним законима, врати назад онима који су је одаслали. Драго нам је што је Ђоковић снагу за ношење крста потражио у окриљу Цркве. Неупадљиво је на Богојављење присуствовао Литургији у капели Св. Петке на Калемегдану, а 21. 1. се паметно запутио за Острог, да обнови своју духовну снагу. Ма колико се некима чинило да га чека изузетно тежак период, верујемо да време ради за њега, тим пре што изгледа да се планираној пандемији назире крај. По свему судећи, управо Новаку је Бог доделио да буде симбол отпора глобализму – због његових људских квалитета, као и снаге да изнесе крст који му је додељен.⁸ Иако свакако има оних који су од Новака заслужнији за тај отпор, било због научно-критичког било због активистичког доприноса, у свету у коме су спортисти, глумци и певачи познатији од научника, Новак светли као планетарна звезда отпора. Верујемо да ће још дуго, и када заврши своју спортску каријеру, остати у сећању слободног дела човечанства. За разлику од Федерера и Надала, промотера и миљеника система, он је због својих људских квалитета много више од спортисте.⁹

Можда се може наћи симболика у томе што се управо у Аустралији одиграо овај бесрамни обрачун са Новаком као симболом слободног света. Ако се присетимо да је бумеранг оружје које се везује за Аустралију, онда нас, склони смо да у то верујемо, у духовном смислу чека враћање бумеранга назад, с тим да они који су га бацили немају вештину древних Абориџина да га безбедно ухвате. Древно општељудско духовно искуство, уобличено у познатој изреци „што посејеш, то ћеш пожњети“, вероватно ће ускоро почети да се потврђује.¹⁰ Већ сада се Аустралији понешто вратило. Њен самодопадљиви лик је у великој мери упрљан. Начин на који су се односили према Ђоковићу, намамивши га да дође, а онда га третирајући као да је криминалац, показао је не само проблематичност аустралијског правног система него још више суровост њене имиграционе политике (заточени мигранти чаме у притвору девет година). Ако имамо у виду да су највећи спонзори турнира у Мелбурну кинеске фирме, скандал који лебди над овим турниром, па и самом Аустралијом, можда ће у скоријој будућности довести до преиспитивања места одигравања овог турнира.

Тврдња Александра Зверева да у Мелбурну готово да и нема тестирања играча, да је међу спортистима приличан број заражених, сведочи да у Новаковом случају нису у питању били здравствени већ политички разлози. Здрава особа, која има неупоредиво јачи природни имунитет након прележане заразе од оног вештачког, који се стиче вакцинацијом, наводно угрожава здравље Аустралијанаца, управо док бесни заражавање уредно вакцинисаних Аустралијанаца. Све то би морало да нас чуди, када бисмо наивно веровали да је циљ мера против Ђоковића била (јавно прокламована) брига за здравље а не (прикривено) реафирмисање идеје свеопште контроле над људима.

Што се тиче СЗО и њених експонената, показује се, не само у Аустралији него широм западне Европе, у САД и у Израелу, да што је већи степен вакцинације, утолико је више заражених омикрон вирусом. Док међу слабо вакцинисаним Африканцима има веома мало заражених, они који су подвргнути бесумучној вакцинацији изложени су масовној зарази.¹¹ Нажалост, највероватније то неће бити крај приче. Многи упозоравају да оне који су пристали да приме експерименталне mRNK „вакцине“ тек чекају озбиљни здравствени проблеми, не само због нарушеног природног имунитета него и због тога што постоји много већа опасност од проблема са крвним угрушцима, подложности канцерогеним болестима, стерилитету итд.

Освештавајући бумеранг погодиће оне који су наивно веровали да је ковид-19 нешто случајно, нешто што је ето напросто потекло са пијаце у Вухану, а бумеранг Божије казне, склони смо да у то верујемо, оне који су свесно учествовали у дизајнирању овог биолошког оружја и подмукло подстакли глобално заражавање. Иако ће многи читаоци ове речи још неко време доживљавати као тек једну од бројних теорија завере, а оног ко их изриче поредити са „равноземљашима“, верујемо да ће се једном разоткрити да је све ово што нам се дешавало тек једна од почетних фаза глобалног плана за депопулацију и поробљавање становништва. Пред нама су два основна модела за разумевање оног што нам се дешава: један за наивне, да је све ово што се дешавало протекле две године нешто случајно, да су се научници суочени са пандемијом довијали како да реше проблем, па су се зато постепено уводиле све нове и нове дозе вакцина, и скраћивало време између њих, и други модел да је све унапред детаљно испланирано. Владари из сенке, који се надахњују демонским силама,¹² који су поставили дугорочни циљ стварања услова за долазак Антихриста, када ће људима бити наметнут захтев да приме жиг звери, измислили су ово биолошко оружје да би људе навели на вакцинацију, примање QR кодова и ковид пасоша, и привили их на беспоговорну послушност систему који о њима све зна и који их на сваком месту контролише.

Да све ово време циљ није био здравље људи, већ што већи обухват становништва вакцинацијом, и то оном mRNK, чија нанотехнологија омогућава техничко манипулисање телима и психом вакцинисаних, показује и то што је сваки алтернативни покушај терапије препаратима као што су хидрохлорокин или ивермектин наилазио на осуду тзв. струке и претњу лекарима да ће им бити одузета лиценца. Важно је било натерати људе да приме вакцине које у себи садрже графен оксид, који ће послужити у трансхуманистичком пројекту повезивања људског тела и вештачке интелигенције, замишљеном у сврху контроле наше воље, наших мисли и емоција.

Иако је планирана пандемија при крају, нема разлога за опуштање, јер ће вероватно ускоро уследити нова фаза реализације тоталитарног пројекта. Очекујемо да ће се велики „хуманисти“, попут Гејтса и Шваба, заложити за увођење неопходних мера ради тобожњег спасавања ове наше загађене и пренасељене планете. Због наводно еколошких разлога, доћи ће до планиране несташице енергената и хране. Прети нам не само велика економска криза, са финансијским крахом светског банкарског система, него и светски рат. Планиран је и „Велики ресет“ (Агенда УН 2030.), којим би био остварен пројект свеопште контроле. Наводно, иако тада нико ништа неће поседовати (осим глобалистичке врхушке), сви ће, тако нас бар уверавају, бити срећни. На крају свега, уколико неко сатанистима не помрси конце, следи долазак Антихриста.

Зато, пре него што наивно пристанемо на повиновање будућим неоправданим мерама, будућим фазама глобалистичког плана тоталне контроле човечанства, неопходно је да добро промислимо о мерама којима смо у претходном периоду били подвргнути, о технологији владања страхом и уценама. Једино критичко промишљање онога чему је човечанство непотребно било изложено две године, као и кажњавање оних који су за то одговорни, може одложити наступање следеће фазе глобалистичког плана.

Велики православни духовници позивају нас да освештамо своје занимање. То се чини тако што поштено и савесно обављамо свој посао, следимо моралне норме и настојимо да ближњима подаримо љубав. Видимо да Новак, ма колико је то тешко у такмичарском спорту, својим понашањем из дана у дан настоји да освешта своје занимање. И на свима нама је да истинским обављањем свог позива, ма колико нас то излагало нападима и поругама, одговоримо на Божији позив, и тиме спречимо оно што нам глобалисти-сатанисти спремају.

Први део наслова и опрема: Стање ствари

(Покрет за одбрану Косова и Метохије, 26. 1. 2022)

---

1 Иако је наизглед на речима стала у одбрану Новака Ђоковића, српска власт, у лику Вучића и Ане Брнабић, се по обичају срамно понашала. Слепо послушна својим глобалистичким газдама, старајући се да их на било који начин не увреди, није јој пало ни на памет да искористи своје дипломатске могућности у заштити свог грађанина, поготово ако се има на уму о коме се ради, као и то да тај грађанин има дипломатски пасош. У најмању руку српска влада је морала, попут чешке, да аустралијској влади упути оштар демарш. Допуштајући да се понижава особа која има дипломатски пасош Србије, српска власт је самим тим ћутке прешла преко понижавања Републике Србије. Начин на који је „бранила“ Ђаковића, идентичан је оном на који српска власт „брани“ Косово и Метохију, привидно на речима, а не и делима.

2 Право врхунском спортисти на властито и критичко мишљење не признају носиоци глобалне моћи. Због свог одбијања да буде регрутован у време рата у Вијетнаму, Касијус Клеј (Мухамед Али) је кажњен забраном бављењем боксом три године, а претио му је и затвор. Сетимо се да је изјава бразилског капитена Сократеса (иначе доктора медицине и философије), да он зна да је ФИФА заинтересована да, због финанасијских разлога, Бразил прође у завршницу светског првенства у Мексику 1986, али да је он против тога да судију својим одлукама томе помажу – као што је био случај у мечу против Шпаније, наишла на лавину осуде фудбалских званичника и новинара, те је за казну лишен капитанске траке, а бразилски фудбалски савез му је забранио да убудуће било шта коментарише.

3 На делу је иначе планско мењање садржаја појмова, њихово прилагођавање идеолошким потребама Новог светског поретка, од медицинског појма пандемије до правног појма геноцида.

4 Ако и нисмо превише изненађени фалсификовањем резултата великих фармацеутских компанија приликом тестирања вакцина, лажним приказивањем да су сасвим безбедне, фабриковање лажних резултата у најугледнијим медицинским часописима је оно што изузетно брине. У томе су учествовали поткупљени научници. Таквим срамним понашањем издали су свој позив.

5 У Француској је недавно суд пресудио у корист осигуравајуће компаније која је одбила да плати осигурање породици особе која је умрла од последица вакцинисања, тврдећи да оне није била обавезна да се вакцинише, те се тиме њена смрт третира као самоубиство.

6 Нажалост, прогону није био изложен само Новак Ђоковић. Готово нечујно одиграо се прогон тројице монаха из манастира Високи Дечани, који су одбили да се вакцинишу. Игуман овог нашег чувеног манастира, упркос томе што не постоји препорука СПЦ о вакцинисању, већ је свим верницима остављено да сами о томе слободно донесу одлуку, понео се попут аустралијских власти, наредивши им да напусте манастир. Слично је намеравао да учини и игуман чувеног руског манастира Валаам, али је било превише монаха који би били протерани, па је од тога, на интервенцију надлежног епископа, одустао. Срећом, овакав пример нетолерантности према невакцинисанима у СПЦ је редак, за разлику нпр. од Грчке, која се у великој мери приклонила глобалистичкој идеологији. Епископи који имају критички став према вакцинацији, изложени су малтретирању, као што је случај кипарског митрополита Неофита Морфског. Васељенски патријарх Вартоломеј покушава да следи папу Фрању, који је заиста, својим неолибералним ставовима, по укусу владара из сенке.

7 Иако се то прећуткује, значајан број спортиста је имао веома негативна искуства са mRNK вакцинама. Не само што су неки од њих због срчаних проблема (миокардитис, перикардитис) морали да одустану од даље каријере, него је приличан број њих изгубио живот, било од срчаних било од можданих удара (стопа смртности фудбалера у 2021. години била је 500% виша него раније) Ова епидемија умирања међу спортистима од последица вакцинације (графен оксид у mRNK вакцинама изазива срчане проблеме при интензивној физичкој активности), баш као и мноштво смртних случајева међу становништвом, срамно се прећуткује, како од тзв. струке тако и од новинара. У ситуацији медијског мрака, (не увек поуздане) информације о негативним последицама вакцина шире се друштвеним мрежама, а у САД су активисти за информисани пристанак закупили билборде поред путева, како би грађанима пружили информацију о преко милион пријављених нежељених нуспојава примљених mRNK вакцина у САД.

8 Иако разлог глобалистичког обрачуна са Ђоковићем није то што је он Србин, вероватно није случајно што је спонтано успостављени планетарни симбол отпора глобализму управо један Србин. Срби су одувек, упркос својих скромних физичких снага, били на бранику одбране слободе против светских моћника. Идеално је на светскоисторијској позорници готово по правилу за Србе имало превагу над реалним. За разлику од других народа, који би се повиновали, Срби би страдали за идеално (морално, духовно). Они Срби који су, калкулишући, настојали да избегну страдање као последицу чувања идентитета, прибегавали би преверавању, те као припадници новокомпонованих народа своје изневеравање компензују мржњом према српству. Као што Срби нису самоубилачки стремили томе да су сукобе са највећим светским силама, већ су стицајем историјских околности на то били принуђени, иначе би били лишени свог идентитета и самопоштовања, такав случај је данас и са Новаком. И он би се најрадије бавио само спортом, али напросто је доведен у ситуацију да, уколико не жели да изда себе, мора да својим постојањем и понашањем симболизује да је чак и у оваквом управљаном свету, и у оваквом смутном времену, ипак могуће бити истинска личност.

9 Оно чиме је Новак иритирао глобалисте је и то што, упркос свом кокетирању са New Age покретом, носи хиландарски крстић око врата и има обичај да се прекрсти. Таквим политички некоректним понашањем даје лош пример младима, поготово у постхришћанском западном свету. Сартр је својевремено сматрао да човек који се опредељује, који бира шта ће учинити, да би морално исправно поступио, треба да има утисак да читав свет гледа у њега и од њега очекује пример за угледање. Управо данас је Новак у таквој ситуацији. Док глобалисти очекују да ће се Новак покорити, јер је нерационално изгубити толико материјалног због тако баналног разлога као што је инаћење око вакцинације, тврдоглавог заступања некаквог свог становишта, слободоумни се надају да ће остати  чврст у одбрани свог става, да ће дати примат Царству небеском у односу на царство земаљско.

10 Када се то буде догодило, не би требало да се радујемо и ликујемо. Сетимо се мудрог Соломоновог савета: „Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и када пропадне, нека не игра срце твоје. Јер би видио Господ и не би му било мило, и обратио би гњев свој од њега на тебе“ (Пр. Сол. 24, 17-18).

11 Док смо сведоци највећег заражавања управо у земљама са највишим степеном вакцинације, наш кризни штаб тврди да ће сви наши проблеми бити решени ако се вакцинишемо. Па како нису у Аустралији и Израелу? Занимљиво је уочити чињеницу да се источноевропско становништво у значајно мањем броју одазвало вакцинацији од западноевропског, испољивши на тај начин неповерење како према СЗО тако и према мотивима политичара својих земаља. Ма колико се дичили демократском традицијом, западноевропски народи су, за разлику од источноевропских, који су, изложени вишедеценијској ауторитарној владавини, стекли неповерење према властима, потрошачким стилом живота и применом меке моћи одгојени тако да буду склонији конформизму.

12 Подсетимо се афере Пицагејт, запрепашћујуће чињенице да су на сатанистичко-педофилским оргијама на Епштајновом острву осим познатих политичара, попут Клинтона и Обаме, као и припадника краљевских породица, учествовали Гејтс, Бензос, Цукерберг, Мардок итд. Јавна тајна је да је у Холивуду данас готово немогуће направити каријеру уколико нисте присталица сатанизма.